Irina De Luca II

19

《 MATTEOVA PERSPEKTIVA》

-" Ne mozes ici u Spaniju Matteo na 7 dana!"

-" Sergio Michel i Luka ce biti ovde."

-" Poceo si da zanemarujes svoje obaveze!"

-" Koliko vidim sve svoje obaveze sam na vrijeme zavrsio!"

-"Sa njim je suviseno pricati."

-" Zvrsicu papirologiju, nakon toga cu sa povecanim obezbjedjenjem otici sa Irinom. Telefon mi nece biti dostupan do sledece nedelje"

Sergio lupi rukom, te napusti sastanak... za njim u
i moj otac bijesno izadje.

-" Ako skine osmijeh za ovih 7 dana  bices u problemu"

Bruno me potapse po ledjima dok Michel sve to podrzava sa osmijehom.

-" Hvala sto ste bili uz nju"

Slegnuli su ramenima obojica

-" Njoj niko ne treba, ta te toliko voli da i ako svi budemo protiv nje ona ce te voljeti"

(***)

Konacno zavrsim papirologiji te pogledam u sat, Irina je rekla da bi voljela da dodjem po nju. Koliko god to bilo opasno, znam koliko joj znaci da posle kupivine odemo u sred nicega i uzivamo u pljeskavici. Zbog mene nasa tradicija je na tren stala ali ne zelim vise da se to desi. 

Parkirao sam  auto blizu trznog centra, da bih ugledao nju na drugoj strani kako se bori sa kesama u rukama. Neprocjenjivo je slatka jer zeli sve sama da uradi i uvjerena je da ako pozeli stijenu da pomjeri ona ce to uraditi zato ne zeli kese da iko nosi.

Moj telefon zazvoni te kad pogledam pise ,,nepoznat broj" ne javim se ali poruka usledi

,, Ovo je upozorenje"

Ne shvatim o cemu se radi dok ne podignem glavu i ne shvatim da dva coveka na motoru krenu da jure  niz ulicu. U sledecem trenu cujem pucnjeve iz pistolja, da bi se obezbjedjenje  krenulo ubrzano kretati ka Irini.  Ne pucaju svi, vec trce ka Irini!

Ne reagujem zbog kolone auta iza sebe, vec mahnito istrcim iz auta.

-" Skloni see!"

Proderem se dok bacam svoj pistolj u stranu i svom snagom guram ljude oko sebe da bi kada uspjem u namjeri bez snage pao pored Irine. Lezala je na zemlji u lokvi krvi dok pokusava nesto reci.

-" Pogodjena je dva puta! Pozovi hitnu"

Cujem iza sebe ali ne konstatujem dok pritiskam njenu ranu na stomaku svojim odijelom.

-"Pozovite hitnu!!!"

-" Guzva je nece stici, napravite prostora ja cu voziti"

Nekontrolisano vicem, dok sve svoje hvatam u narucje. Nosim je u auto nesvjesan svega sto se desava, a ona grca od bola i to je jedino sto zasigurno znam.

-" Matteo"

Cujem njen glasic dok brisem svoje suze i ludacki krenem voziti  do bolnice

-" Sve ce biti uredu djevojcice! Obecavam sve ce biti uredu... nemon da zaspes Irina... Molim te otvori oci!"

-" Jako me boli"

-"Znam ljubavi, znam stizemo brzo. Molim te ostani budna! Ostani sa mnom"

-" Volim te Ma..."

-" Irinaaa! Ne ne zatvaraj oci! Otvori oci Irina, ne mozes sada da zaspes! Ne mozes da zaspes sada ljubavi blizu smo"

Nagazim gas ludacki brzo. Dok brisem krvavim rukama svoje oci.

-" Za ovo sam ja kriv!! Ja sam kriv!"

Vristao sam na sebe dok njena glava pada na moje rame...

-"Molim te Irinaa!"