Irina De Luca II

21

Samy spava u njenoj sobi dok ja sjedim i drhtavom rukom dohvatim kutiju. Pala je tu i dve nedelje je nisam otvorio. Rastrgnem paket te u njemu zateknem kajdanka... Bez razmisljanja krenem do klavkra i krenem svirati note. Svaka od njih stvarala je melodiju u kojoj me srce steze, kao da osjecam koliko je patila dok je pisala, koliko me je htela dok sam bio gad. Da sam bar ostao... DA SAM BAR SLUSAO OCA I DJEDA!

-" Ona je srecna pored tebe... Mozda se ne budi jos ali nece te ostaviti. probudice se"

Samy sidje i sjedne pored mene. Danima vec nije spavala, dok njeni roditelji ni ne zele napustiti bolnicu.

-" sta god bio ishod, znaj da je bila srecna sa tobom i da te voljela."

-" Trebao sam nastaviti sa planom. Sergio mi je rekao da je tako najbolje. Nasao je nacin da se razvedemo dok ne rijesimo problem"

-" Nikad ne bi pristala na to, sta god da si uradio ona ne bi napustila ovo imanje i potpisala papire."

-" ne znam ko mi je neprijatelj... Ne znam gde da trazim. Sve sam pretrazio vise puta. U corsokaku sam"

-" Neko ko zna sve o tebi, neko ko ti je blizi. Neko u kog najmanje sumnjas je ovo uradio. Ocigledno je znao gde ce Irina biti, pratio je"

-"Ne znam ko to moze biti... Ali kad ga nadjem ubicu ga. Zaklinjem se da cu ga ubiti bez treptaja! Idem u bolnicu ne mogu da sjedim bespomocno!"

Znao sam da nista ne mogu da uradim ali opet sam isao do nje.

-" Luka"

Javim se na telefon.

-" Registracije na motoru pripadaju Ivaku Petrovom. Prekontrolisao sam ga, ima porodicu sa kojom je otputovao u Ameriku isti dan kada je pucao na Irinu"

-"Pronadji ga i dovedi"

-"O ovome ni rijec tvojoj porodici"

-"Sta se desava?"

-" Razgovarao je sa nekim iz vile... Neko tvoj ih je angazovao. Neko ko radi tamo ili bas neko tvoj. Sve sam 3 puta pregledao da bih bio siguran. Mislili su da taj broj necu naci, ali nasao sam."

-"Molim!?"

Jedva drzim telefon na uvo dok slusam sta on govori.

-"Sve cu ih pobiti, sad cu da saznam ko je samo da ih dohvatim golim rukama cu ih daviti"

-" Ne! Ne ni slucajno! Neces reci ni rijec nikom dok ne dovedem tog Iveka. Brate pobicemo mu sve ako ne progovori pred ocima cu mu ubijati jedno po jedno! Kada saznamo ko je ubicemo ga zajedno"

-" Pronadji ga i dovedi!"

(***)

Disem duboko dok posmatram svoju bracu. Zar bi Bruno  ili Michel to uradili? Djed se trudio zajedno sa ocem da je sacuva, oni su bili protiv. Do djavola zar bi oni to uradili i pored toga sto ih je voljela!?

-" stanje se poboljsalo Matteo, rekao sam ti da ce  biti dobro"

Sklonim se od Bruna isti tren

-" Dok ne saznam ko je pokusao ubiti Irinu niko ali niko da mi nije prisao"

Prosiktao sam, te  pridjem njenim roditeljima. Koji nijesu rekli ni rijec nakon sto su rekli da je nas brak zavrsen i da ce kad se probudi otici... nisam rekao nista protiv njihove  odluke jer za sve sam ja kriv. Zbog mene je umrla moja majka, ubog mene je jedva ziva moja zena.

-"Matteo De Luca. Molim vas samo vi dodjite za mnom"

-" Kako je nasa kcerk, je li budna?"

Nisu dobili odgovor ali ja krenem za sestrom.

-" Njena materica nije ostecena, nece imati problema u buducnosti da se opet ostvari kao majka... ali..."

-" aali?"

-" Niko osim vas nece moci da udje ovde,vasa zena je samo vama dopustila da udjete. Nismo odmah rekli vijesti da bi se malo oporavila."

-"Budna je!?"

Suze se skupe u mojim ocima, ne zadrzavam ih pustam da teku.

-"Najbolje da ne sazna za gubitak ploda... Ovde ce ostati jos 15 dana nakon cega mozete opet biti sa njom"

Ni trena vise ne cekam dok ulijecem kod nje u sobu.