Irina De Luca II

9.

Dugo sam posle razgovora sa Brunom sjedjela na stepenicama i razmisljala o svemu. Sve sto znam je da san nije zeljeo doci na moje oci... Matteo je tada zaplakao dok me snazno grlio kada je ta bomba pukla i raznijela dobar deo parkinga. Sve se desilo bas na maksimalno obezbjedjenom imanju. Odpustio je svu poslugu tog dana osim stare kuvarice i pomocnice koja je prijateljica sa porodicom godinama.

-" Dobro jutro"
Rekla sam kad cujem njegov hod, potom on pogleda ka satu.

-"Zasto ne spavas Irina? Imas li problema sa snom?"

-" ne"

Odmah odgovorim, dok on nastavlja upitno da me gleda.

-"Nisi spavala danima, to nije dobro. Bruno ce danas sa tobom otici do ljekara"

Hteo me je proci ali ga uhvatim za ruku i brzo povucem ka sebi.

-" Matteo mozes li me ponijeti u sobu?"

-" Sta te boli?"

Odmah je rekao, na sta ja odmahnem glavom

-" Samo sam bez snage..."

Slazem, ali kad me uzem u narucje moj plan uspje. Ne dozvolim da me te snazne grudi i miris zbune vec kad pridjemo kreveti povucem ga i obgrlim tako da ne moze da se pomjeri.

-" Moramo da razgovaramo i necu te pustiti iz svog zagrljaja dok to ne uradimo"

-"Ponasas se kao dijete Irina..."

Rekao je dok se ne pomjera sa mjesta

-" Molim te Matteo dopusti mi da ti kazem sta imam"

-"Hocu"

-" Obecaj"

-" Obecavam"

Dodao je cim ga pustim iz neprirodnog polozaja u koji smo oboje zapeli.

-"Izvini jer sam te optuzila da me varas prekljuce, ali nasa svadja nije razlog da te ne vidim dva dana"

Pokusao je nesto reci ali ne dozvolim

-" Znam da nemas nikog. Ali potreban si mi Matteo, cak i kad sa mnom ne razgovaras volim osjecaj da si tu..."

-" Odakle znas? Izbjegavam imati bilo sta sa tobom, a nasa odnosa su zavrsila tako sto ja odjurim prije kraja da ne bi napravilo nezeljeno dijete"

Stegnem saku jer znam da igra na kartu grubih rijeci, kako bih se svadjala sa njim i on bi otisao. Ali necu dozvoliti to i ovoga puta.

-" To tamo sto kuca"

Pokazem na njegovo srce

-" Kuca za mene i ja nikada necu odustati od toga.  Ja sam uzasno bice koje sve pamti, pa pamtim i imena Leo i Elajdza.. Sedeli smo zagrljeni u ovoj sobi, mazila sam tvoju kosu i pjevusila ti dok si ti iz cita mira rekao ta dva imena. Seti se kako sam zbunjeno gledala, a onda si rekao da su to imena za nasu decu"

Nije progovorio ni rijec sada.

-"  Od onog dana... Od nezgode na parkingu si sve prekinuo. Svjesna sam i zbog cega"

-" Michel  ili Bruno?"

-"molim"

-"Ko ti je rekao?"

-" Matteo ja nisma glupa, ti si mi rekao da ti je majka ubijena kada sam htela da odletim iz Miramara ljuta na tebe. Povezala sam stvari i ono sto se desilo nije se desilo jer me volis jer vec je cilj bio da nekog ubiju tog dana od vas. Ja nisam meta"

-"Djevojcice, hoces li sada da mi kazes kako se tebi nista nece dogoditi, kako ja nisam kriv tome. Kako to sto te volim nece biti problem za dalje?"

-" Zasto tako hladno govoris Matteo? Oboje znamo da niko za nas ne zna, nisu hteli licno mene da ubiji"

-"Irina, shvati jednom vec jezik kojim ti govorim ako ne razumijes probacu i na Italijanskom da ti kazem... MOJ I TVOJ SRECAN BRAK JE ZAVRSEN!"

-"Nije!"

-" Jeste, bas zato sto te volim je zavrsen!"

-"Ja necu biti ubijena kao tvoja majka Matteo!"

-" Neces, znam da neces jer nikad te necu dovesti u tu situaciju opet"

Bilo je sve sto je rekao kada je izasao iz sobe.