Iskusniji🔚

II

"Moram da završim nešto iza, moći ćeš sama da izbaciš posao? I da ispušim jednu cigaretu za minut." Ana me upita dok pečem pljeskavice.

"Bez brige." Nasmejano joj odgovorim dok stavljam prilog.

"****** *****, izvolite." Ljubazno se javim na telefon sa koga preuzimamo porudžbine.

"Da li može jedno pileće belo u lepinji?" Dečački glas se oglasi sa druge strane.

"Naravno, za desetak minuta."

"Važi, hvala." Ostavim telefon I odmah krenem sa pripremom porudžbine.

"Daleko je more
A da li bi malo plivali?
Daleko marina
A da li bi se malo vezali?

A da li, da li, da li može bez tebe? Može
Al' tugu krije
Da li (da li), da li nam kipi
Ljubav ta famozna?"

Prekinem pevušenje pesme kada primetim da je neko ušao u radnju.

"Helou." Sa osmehom od uva do uva se javi.

"Ćao." Uzvratim mu osmeh dok se okrećem ka skari kako bih proverila u kojoj fazi je pileće belo.

"Belo, je l' da?" Upitam ga dok pripremam lepinju.

"Pileće." Nasmejano mi dobaci dok me gleda pravo u oči.

"Samo to i imamo." Na brzinu odgovorim dok u glavi razmišljam o tonu kojim je izgovorio prethodnu rečenicu, ni malo naivnu.

"Uh, pakleno je danas." Gledam u njegovu veličanstvenu pojavu. Danas nosi majicu kratkih rukava i crni šorts. Tako tipično za njega. Mišići mu još više dolaze do izražaja. Zasigurno provodi sate I sate u teretane. Svaki mišić mu je definisan. Pogledom prelazim preko mišića sve do njegovog lica. Mali mladež iznad usne sa desne strane skoro da se ne vidi, ali ga čini drugačijim. Prekinem zurenje jer svakog trenutka može da me pogleda i shvati šta radim.

"Mhm." Kratko odgovorim jer ni meni nije ni malo lako pored skare ali jednostavno ne želim da se žalim.

Razgovor se odužio na deset minuta, ni sama nisam shvatila kako je vreme tako brzo proletelo.

"Evo, izvoli."

"Hvala." Ljubazno se zahvali dok preuzima upakovano belo.

Nastavim sa poslom celog dana sa osmehom na licu.

"Sutra si prepodne sa Suzom." Ana me obavesti dok broji pazar.

"Okej, totalno mi je svejedno." Više volim drugu smenu jer sam sigurna da on tada dolazi ali ni prva smena nije loša.

Utorak, 07:00

"Imamo 500gr pomfrita." Suza me obavesti dok stavljam prilog.

"Važi."

"Hoćeš da doručkujemo?"

"Može."

"Šta nam predlažeš?" Namerno me upita jer sam ja uvek neutralna po tom pitanju. Totalno mi je svejedno jer u većini slučajeva nikada nisam gladna.

"Ne znam, svejedno."

"Hoćeš jogurt?" Predloži dok I sama razmišljam o tome.

"Može, hoću jagodu."

"I ja ću isto. Možeš da kupiš u mlekarici pored."

"Može." Pokupim hiljadu dinara I izađem iz radnje.

"Izvoli." Spustim jogurt na sto dok čekam dečka u plavoj majici da odluči šta želi da jede.

"Hvala, Anđelak." Suza mi se nasmeje dok otpija gutljaj jogurta. Iako sam na početku mislila da ću se teško uklopiti u njihovo okruženje, totalno sam pogrešila. Zapravo, prihvatile su me odmah prve nedelje.

"Može, jedna gurmanska pljeskavica." Dečko napokon odluči šta želi.

"Za pet minuta." Odmah krenem sa pripremom kako bih što pre završila.

"Važi."

"Gurmanska! Od priloga?" Upitam ga dok on zbunjeno gleda.

"Samo kupus i pavlaka."

"Evo izvoli. Ćao."

"Ćao." Okrenem se kako bih napokon otvorila svoj jogurt i otpila jedan gutljaj jogurta ali fiksni se oglasi pre nego što uopšte stignem do jogurta.

"Evo ja ću." Suza dohvati telefon dok ja otvaram jogurt.

"Bože, Bože. Kakav li je ovaj?" Suza odmahne glavom iznenađeno.

"Jedno belo u lepinji."Usput dobaci dok uzima belo.

"Zašto?" Nasmejem se njenoj reakciji.

"Pospan je ili šta već. Svakako još pita da li može." Začuđeno mi objašnjava.

"Ne znam, ne ustaju svi rano ipak je 11." Ostavim jogurt jer polako počinje da se pravi gužva.

"Izvolite, za Vas?" Upitam stariju gospođu koja izgleda kao da čeka 3 dana.

"Jedna mala." Drsko izgovori dok pretražuje svoju crnu torbu.

"Za tebe?" Dečko nakon nje naruči tost sa salamom.

"Za dva minuta." Obavestim ga dok odmah krećem da tostiram.

"Ćao." Zadrhtim kada začujem poznat glas. Ne moram ni da se okrenem da bih shvatila da je on.

"Izvoli?" Suza ga nezainteresovano upita dok ja gledam u nedovršen tost. Propustiti priliku ili završiti tost? Odgovor je sasvim jasan bez ikakvog dvoumljenja.

"Belo, je l' da?" Upitam ga dok krećem ka rashladnoj kako bih stavila prilog.

"Naručio sam belo." U isti trenutak izgovorimo.

"Stiglo je. Od priloga?" Upitam dečka koji je naručio tost.

"Samo majonez." Naplatim mu na brzinu tost I okrenem se kako bih stavila prilog u belo. Kada priđe bliže njegov parfem se raširi po celoj prostoriji. Postaću zavisnik.

"Evo izvoli."

"Hvala. Ćaos." Nasmeje mi se dok se osmeh na mom licu sam nacrta. Gledam kako pun samopouzdanja izlazi iz radnje. 

Stariji je, ali je prelep.