Iskusniji🔚

IX

"Da, želim to." Izgovorim dok mu se približavam. Do sada je i on to želeo, zašto ne bi sada?

„Kako si tako sigurna? Pokajaćeš se već sutra, čak šta više možda se pokaješ posle pola sata.

„Sigurna sam kao što sam i do sada bila." Poljubim ga jer ne želim da nastavljam svađu koja može da završi loše. Osetim olakšanje kada mi uzvrati poljubac.

Ponovo ležim na krevetu dok je on iznad mene. Smešta se između mojih nogu dok me predano ljubi.

„Sigurna si?" Još jednom me pita dok me gleda.

„Jesam." Odgovorim mu dok nestrljivo čekam da me ponovo poljubi.

Ljubi mi vrat dok osećam da polako ulazi. Zatvorim oči od užitka. Ponovo staje dok osećam njegov pogled na mom licu. Proučava me ali ne odajem nikakve emocije. Konačno me ispuni do kraja i iznenadim se kada ne osetim nikakvu bol.

„Dobro si?" Kratko me pita dok se trudi da se ne pomera. Osećam koliko je napamet. Gledam u njegove zelene oči i oduševljava me nova nijansa. Tako su svetle sada.

„Mhm." Kratko ga poljubim kao znak da nastavi.

Istog trenutka shvati moj postupak i krene sa nasrtajima. Uzvraćam mu poljupce dok uživam u svakom njegovom pokretu. Ovo je tako savršeno. Mi. U ovom trenutku. Naša slika. Njegove ruke oko mojih. Poljupci. Njegov maleni osmeh dok proverava da li je sve u redu i na kraju njegovo lice dok svršava.

Izvlači se i sklanja se sa mog tela. Negodovala bih istog trenutka ali odmah opomenem sebe da nemam pravo na to. Ne sa njim. Pokloni mi još jedan lenji osmeh dok pokušavam da smirim srce. Imam osećaj kao da će svakog trenutka prestati sa radom.

Sada je njegov parfem po celom mom telu. Osluškujem njegovo disanje dok ležim okrenuta ka njemu na boku.

„Dobra si, mala." Svojim divnim glasom mi govori dok sada posmatram njegove tetovaže. Jedna se nalazi na desnoj ruci i znam da je nju posvetio svom sinu ali druga koju ima na desnoj nozi ima toliko detalja. Ne pitam za značenje jer ni na to nemam pravo. Jebene su veze za jednu noć. Toliko pitanja imam ali nemam pravo da ih postavim.

Pogledam u telefon i shvatim da je 3 ujutru. Kako je vreme brzo proletelo.

Priđem mu bliže i poljubim ga ponovo. Uzvraća mi istog trenutka poljubac. Opkoračujem ga i istog trenutka mi prepušta svu kontrolu. Ostavljam mu poljupce po vratu dok se polako nameštam na njegov glavić. Zastenjem od užitka kada me ponovo ispuni. Nasmejem se kratko pre nego što se iznova prepustim uživanju.

„Ja nisam princ koji će ti obećati brak, vernost i ostale gluposti. Ni slučajno to ne očekuj." Tiho šapuće na ivici snage.

"Nikada nećeš ni biti princ." Iako u jednom delu svog srca želim reprizu ove večeri, drugi deo me odlučno obaveštava da nikada to sebi neću uraditi. Sigurna sam da će se uspavati za koji minut. Na licu mu se ocrtava iscrpljenost i u ovakvom izdanju je savršen.

Udaljim se na kraju kreveta kako bih dohvatila telefon. Osam je sati. On je zaspao. Osećam se iscrpljeno i potrošeno. Koliko god da sam uživala i koliko god da sam sama inicirala sex tek sada osećam posledice. Sačekaću još desetak minuta i iskoristiću ove poslednje minute da zapamtim svaku njegovu crtu lica jer znam da je ovo prvi i poslednji put sa njim.

Iako nisam spavala cele noći ne osećam se ni najmanje umorno. Pokupim odeću i izađem u dnevni boravak kako bih se presvukla. Ne želim da ga probudim. Nasmejem se tiho kada ugledam kako je dekorisao dnevni boravak. Sve je kao što sam i sama zamišljala za sebe u budućnosti. Siva ugaona garnitura i maleni stočić. Veliki tv i malene sitnice koje dokazuju da u ovom stanu živi sam. Šank. O da, tu je i šank. Baš kakav sam i zamišljala i malena kuhinja. Završim oblačenje i proverim da nešto nisam zaboravila. Vratim se do spavaće sobe kako bih još jednom pogledala taj predivan prizor. Na prstima izađem iz stana kao da nikada nisam ni ušla.

Drhtim dok hodam do stana. Udaljen je od mene čitavih deset minuta pešaka. Otključam vrata i odmah se bacim na krevet. Imam još 7 sati do posla. Sasvim dovoljno. Pokušavam da izbrišem slike iz glave i da se uspavam, makar i na silu ali nikako mi ne polazi za rukom.

13h

Oblačim crne tange, crne helanke i beli duks. Podignem kosu u visoki rep i stavim malo maskare. Podočnjaci su mi do poda, nisam spavala ni malo ali danas ne mogu da kasnim na posao, nemam čak ni volje za dodatnim sređivanjem.

„Ćao." Pozdravim Suzu i Natašu dok na licu nosim maleni lažni osmeh.

„Pogledaj malu kako blista." Suza govori Nataši dok me obe ispitivački posmatraju.

„Gde si bila sinoć nakon završene smene?" Nataša me pita nesvesna da sam ispunila ono šro sam već dugo priželjkivala, ali to će zauvek ostati moja tajna.

„Kući." Tiho izgovorim laž, bojim se da bih glasnije priznala istinu.

„Samo se pitamo čijoj kući. Do sada nisi ovako blistala. Očigledno se nešto sinoć promenilo." Suza govori dok skida radnu uniformu i oblači svoju odeću.

„Ne, stvarno se ništa nije dogodilo." Ponovim dok gledam u telefon. Zelena lampica me obaveštava da imam jednu novu poruku. Ne uzimam telefon u ruke već ga ostavljam na policu dok oblačim majicu koju nosim svakog dana na poslu.

„Imaš nekoliko porudžbine za u 5, dole smo ti sve napisale." Nataša mi govori dok se presvlači i zahvalna sam joj što je promenila temu.

„Važi." Ostavim ih da se presvlače dok pripremam porudžbine.

„Ćao, devojko." Mina me pozdravi dok već peti dan nosi iste pantalone.

„Ćao." Danas ne mogu da slušam njene izmišljene događaje.

„Ja nisam princ koji će ti obećati brak, vernost i ostale gluposti. Ni slučajno to ne očekuj." Njegove reči mi odzvanjaju u glavi celog dana na poslu. U pravu je. On je takav.

______________________________

Ostalo je još samo par poglavlja do kraja. Ova priča neće imati mnogo poglavlja kao ostale ali nadam se da vam se sviđa.