Iskusniji🔚

XXVI

Anđela je otišla sa majkom u kuhinji dok ja sedim sa njenim ocem.

"Pa čime se baviš?" Kratko me upita, ne bih rekao da je previše zainteresovan čime se bavim. Više ga zanima zašto je pored toliko mogućnosti, Anđela izabrala baš mene.

"Ja sam web dizajner. Ukratko imam svoju firmu, dizajniram aplikacije, kao i logo." Kratko i sažeto prestavim svoj posao. Shvatio je i sam, pretposavio bih da smo u istoj branši sa Anđelom.

"Zanimljivo." Kratko odgovori dok ustaje iz svoje stolice i odlazi do telefona koji uporno zvoni. Strpljivo čekam da se Anđela vrati kako bismo krenuli. Verujem da je i njima potrebno privatnosti kako bi svarili ovu vest. Verujem da će na kraju biti ipak sve u redu.

"Izvinjavam se, bilo je hitno." Objasni njegov kratki nestanak.

"U redu je." Razgovor sa njim je neutralan, sem sopstvenih zaključaka nemam predstavu šta on misli o ovoj temi.

"Idemo?" Anđela me upita dok oblači svoju jaknu. Sasvim mi je jasno da je njeno raspoloženje znatno niže. Ne mogu ni da zamislim šta je sve slušala u kuhinji zbog mene.

Pozdravimo se sa njenim ocem dok se majka nije ni pojavila. Imala je važniji posao. Izađemo iz kuće, istog trenutka je hvatam za ruku dok hodamo ka automobilu. Ostavim je na miru jer znam da joj nije do razgovora.

Otključam stan, ostavim ključeve dok Anđela odmah odlazi u kupatilo. Ni u toku vožnje nismo razmenili nijednu jedinu reč. Smatram da joj je sada jednostavno potrebno vreme.

Začujem otvaranje a potom i zatvaranje vrata kupatila. Ustanem i sam sa ugaone garniture i krenem u spavaću sobu. Osmeh mi se nacrta na lice kada je ugledam kako leži na krevetu dok grli moj jastuk.

"Ja sam tu, nije ti potreban jastuk." Podignem deo prekrivača, uzmem joj jastuk, skinem farmerice i sam sednem na krevet. Privučem je k sebi dok joj rukom prolazim kroz kosu. Obožavam miris njene kose.

"Ljubavi." Pozovem je kako bi konačno nešto rekla, ne volim kada ovako ćuti, tada znam da razvija raznorazne teorije koje imaju osnova samo u njenoj glavi.

"Mmm?" Pogleda me kratko samo kako bi mi dala do znanja da me sluša.

Podignem joj glavu i shvatim da plače.

"Ne. Nemoj da plačeš." Obrišem joj suze dok je privlačim u zagrljaj. Podiže se i gleda me u oči. Opkoračuje me i uvlači se u moj zagrljaj. Grlim je jako, želim da joj pokažem da sam tu, nema potrebe da brine, uvek ću biti tu za nju.

"Uspećemo, zar ne? Naša beba će biti srećna?" Tiho, kroz suze izgovara.

"Naravno da hoćemo. Naša beba će uvek biti srećna." Poljubi me kada završim rečenicu. Uzvraćam joj poljubac koji postaje sve vatreniji i vatreniji.

Nastavlja da klizi rukama po mom telu, poljubac produbljuje dok me njeni uzdasi izluđuju.

"Nemoj." Prekidam je jer ne želim da spavam sa njom. Jednostavno naš odnos je ovog puta na staklenim nogama, sada mi najmanje treba da pomisli da ću je koristiti samo za sex iako nismo spavali od one noći, ali sa ženskim hormonima se nikada ne zna.

"Zašto ne?" Razočarano me upita.

"Još uvek ja rano." Kratko odgovorim.

"Želim to." Jasno mi govori dok me iznova ljubi. Želim i ja ali nisam siguran da je to sada najbolja odluka.

"Sigurna si?"

"O da." Sa osmehom mi odgovori dok skida svoju spavaćicu a zatim i meni majicu.

Uzvraćam joj sve poželjniji poljubac dok je okrećem kako bih ja bio iznad nje, u početku negoduje ali na kraju ipak popusti i odluči da uživa. Ljubim je po vratu, sve do grudi. Obujmim joj struk rukama dok gledam kako mi upućuje požudni pogled.

"Hajde." Nestrpljivo me moli dok pokušava da mi skine bokserice.

Nasmejem se njenom nestrpljenju dok joj skidam gaćice. Bacam ih sa strane dok uživam u pogledu na njeno savršeno telo. Stomačić je vidljiv i sada je tako još simpatičnija.

Raširim joj noge kako bih mogao da se smestim, poljubim je dok polako ulazim u nju. Koliko god bih sada želeo da budem brz i žestok, trudim se da što više pazim.

Uzdisaji koje čujem me izluđuju. Ostavim joj mali ugriz na vrat dok ulazim celom dužinom.

****

"Dobro jutro." Spustim šolju čaja pored kreveta dok se trudim da probudim Anđelu koja je prespavala ceo dan. Ja sam završio sve obaveze koje sam imao za danas, spremio doručak ali ona još uvek spava.

"Hajde, ljubavi. Probudi se." Ljubim je po vratu dok ona uporno beži.

"Želim još da spavam." Negoduje dok beži od mene.

"Pašćeš sa kreveta ako se pomeriš još samo jedan milimetar." Obuhvatim je rukama oko struka i privučem je k sebi. Ljubim je polako što izaziva osmeh na njenom licu.

"Dobro jutro, ljubavi." Poljubim je još jednom i ostavim je na miru kako bi konačno ustala.

"Koliko je sati?"

"16h je. Prespavala si ceo dan."

"Daj, ne zezaj." Otvori oči da me pogleda kada joj kažem koliko je sati.

"Ozbiljan sam, vidi." Pokažem joj moj sat koji tačno pokazuje 16 sati.

"Bože, stvarno sam prespavala ceo dan." Ustane konačno, podigne jastuk i pogleda me.

"Kada si ti ustao?" Dodajem joj šolju čaja, udiše njegov miris i smireno izdahne.

"Odavno, spremio sam doručak i završio sve obaveze."

"Trebao si ranije da me probudiš."

"Potreban ti je odmor. Završi čaj, istuširaj se i idemo u šetnju. Ja idem da se istuširam dok ti završiš aj. Važi?"

"Važi." Poljubim je kako bih zapečatio naš dogovor.

Začujem zvono na vratima ali siguran sam da će Anđela otvoriti. Samo što sam naneo šampon na kosu, tako da ne mogu da izađem.

Začujem glasove ali potpuno su nejasni zbog vode. Ne znam ko je uopšte došao, niko se nije najavio. Požurim sa tuširanjem i oblačenjem.

"Vidače?" Iznenadim se kada ugledam Vidaka kako se igra na ugaonoj garnituri.

"Tata!" Veselo mi pritrči u zagrljaj. Nisam imao pojma da će danas biti kod mene.

"Postavila sam nam doručak." Anđela nas obavesti.

"Gde ti je mama?" Upitam Vidaka.

"Otišla je čim je ugledala Anđelu, rekla je da žuri. Doći će po mene." Kratko mi objasni dok uzima čajnu sa tanjira.

Kako je mogla samo tako da ga ostavi bez da mi javi? Anđela jednostavno nije u obavezi nije da čuva mog sina. Šta da ja nisam bio tu? Moram da obavim definitivno razgovor sa Ivonom.

"Idemo u park kasnije?" Anđela se obrati Vidaku kada završi doručak.

"Da! Da! Tamo je sigurno i moja nova drugarica." Veselo joj objasni.

"Stvarno? Nisi mi pričao o tvojoj drugarici?"

"Zato što je znam jako kratko." Mudro joj odgovori što nasmeje i mene i nju.

"Onda kako se zove tvoja drugarica?"

"Eva. I ja sam zaljubljen u nju." Ozbiljno izjavi dok Anđela nastavlja da ga ispituje. Ostavim ih same dok uzimam telefon kako bih pozvao Ivonu. Iznerviram se kada mi prekine poziv. Svakako ćemo se videti.

____________________________

Tačno još 4 poglavlja do kraja. I kraj je napisan! <3