Iskusniji🔚

XVIII

Oblačim crveni čipkasti veš. Ni sama ne znam zašto, sasvim sam sigurna da osim razgovora i na kraju svađe ničeg neće biti. Pustim kosu, obučem jaknicu i krenem ka njegovom stanu.  Nisam sigurna kako uopšte mogu da uđem kod njega u zgradu. Razmišljam o najvećim glupostima jer strah kola mojim venama.  Kako sam uopšte mogla znati da mu je to sestra? Sada mrzim činjenicu to što je zapravo blizu. Zašto ne živi dalje? Imala bih više vremena da smislim neku laž.

Uzdahnem kada ugledam kako se sivi audi parkira na prvom slobodnom parking mestu. Znam da je to on bez da pogledam registraciju. Sačekam ga i shvatim da sam ipak trebala toplije da se obučem. Obgrlim se rukama dok čekam da izađe iz automobila. Izlazi iz automobila i otvara zadnja vrata. Uzima kese sa zadnjeg sedišta, okreće se i zaključava automobil. Tek tada me ugleda. Ubrza ka meni. Hod mu je tako seksi, odmeren i pun sebe. Oduvek je izgledao tako samouvereno.

„Zašto stojiš tu? Hladno je.“ Pogleda me dok mi rukom pokazuje da krenem ispred njega.

„Čekala sam te, tačnije videla sam te kada sam stigla ispred zgrade.“ Odgovorim mu.

„Zašto si obukla tu jaknicu? Napolju je ledeno.“ Odmah krene sa prigovorima. Ošinem ga pogledom tako da odmah ućuti. Pogledam u sve te kese koje nosi.

„Pomoć?“ Upitam ga.

„Ne, trudna si, ne smeš da nosiš ništa teško.“ Ovog puta glas mu je prožet upozorenjem.

„Preteruješ.“  Dodam dok otključava stan. Udahnem kada nas okruži toplina njegovog stana. Stojim u hodniku jer se ne osećam slobodno da odem u bilo koju prostoriju. Ironično, zar ne? Nosim njegovo dete.

„Uđi unutra, moram da rasporedim ovo.“ Pokaže mi rukom na sve kese koje nosi. Otkupio je ceo market.

Krenem za njim kako bismo što pre ovo završili. Ne želim da odugovlačim ovo i ne vidim razlog zašto bih ga čekala dvadeset minuta da sve razvrsta.

Beba je samo moja, iako smo oboje bili nepromišljeni, on neće saznati istinu. Jednostavno, on svoju porodicu već ima.

„Zašto si me pozvao ovde?“ Upitam ga. Ni sama ne znam zašto sam došla. Možda sam mu tako samo dokazala da je zapravo istina i da je beba njegova. Zapravo jedini razlog je zašto sam ovde kako ne bih ispala kukavica. 

„Ne znaš?“ Okrene se ka meni dok ostavlja voće u činiju koja stoji pored frižidera.

„Ne.“

„Ne bih rekao.“ Otvara sledeću kesu dok izgleda sada totalno nezainteresovano. Uključuje ringlu, uzima tiganj i sipa ulje. Pitam se šta radi ali samo ga pratim bez ikakve reakcije. Otvara sledeću kesu, uzima povrće. Pečurke, paprika i milion toga. On upravo sprema večeru. Gladna sam, celog dana nisam ništa jela. Ne zato što sam zaboravila već sam jednostavno bila bez apetita. Gledam u njega i izgleda tako lepo dok priprema povrće. Gledala bih ga u ovom izdanju do kraja života.

„Šta radiš? Pozvao si me ovde da bi sada spremao večeru? Stvarno nemam vremena za gubljenje.“ Opomenem ga iako sam sasvim zadovoljna jer sam tu. Kraj njega, sa dovoljne udaljenosti izgledamo kao par. On meni sprema da jedem dok ja gledam u njegovu zanosnu pojavu. Ali ovo je realnost, ne bajka. On mi ne sprema večeru i ovde sam jer želim da završim sa njim.

„Trudna si, moraš da unosiš dovoljno hrane za oboje. Mogu sam zaključiti da ne unosiš dovoljno hrane ni za sebe.“ Da li je to on meni upravo prigovorio? Rekao mi je da ne jedem dovoljno, mršava sam? Zapravo jedem sasvim dovoljno, moje telo je isključivo rezultat dobre genetike i par dana nedeljno u teretani.

„Unosim sasvim dovoljno hrane.“ Nisam ni primetila kada je završio sa pripremom večere. Očigledno dok sam se ja žalila, on je pripremao. Ne znam ni šta je ovo pripremio ali miriše odlično. Servira hranu na dva tanjira, otvara frižider i uzima kiselu vodu.