Iskusniji🔚

XXI poglavlje

Na prste izađem iz sobe kako je ne bih probudio. Uđem u kupatilo dok skidam odeću. Istuširam se i odem u dnevnu sobu gde sam počeo da završavam sve poslovne obaveze.

"Imam danas obaveze, da li možeš da pokupiš Vukana?" Pročitam poruku zbog koje zasvetli displej mog telefona.

"Mogu. Vidimo se kasnije." Pošaljem poruku bivšoj dok odlazim do kuhinje kako bih skuvao kafu.

"Dobro jutro." Anđela uđe u kuhinju, u mojoj majici. Shvati da je gledam iznenađeno.

"Pronašla sam je na krevetu, mrzi me da sada tražim nešto drugo, svakako ću se kasnije presvući.." Izgovori dok čeka neki moj odgovor. "Nadam se da ti ne smeta." Nadoda kada ne dobije nikakvu moju reakciju.

"Okej, ne moraš da se pravdaš." Konačno izgovorim dok uzimam svoju šoljicu kafe.

"Kafa?" Upitam je.

"Može, jedna kafa dnevno mi neće štetiti." Izgovori i ostavi me samog u kuhinji.

Napravim i njoj kafu i krenem da je potražim. Pronađem je u dnevnom boravku, prekrivenu ćebetom do nosa, leži na ugaonoj i gleda u tv.

"Spava ti se?" Upitam je kada spustim kafu na stočić.

"Ne, hladno mi je." Pogledam je i shvatim koliko je zapravo bleda.

"Bleda si. Nije ti dobro." Priđem joj za još jedan korak, sednem pored nje i stavim svoju ruku na njeno čelo, zatim joj pipnem i obraz.

"Ti imaš temperaturu." Izgovorim kada osetim koliko je vruća.

"Boli me glava." Izgovori dok zatvara oči. Shvatim da su moje ruke još uvek na njenom licu, brzo se sklonim. Otvori oči i pogleda me čudno.

"Pozvaću doktora." Uzmem svoj telefon, zovem doktora dok gledam u nju.

"Ćao, Anđela je bolesna. Da li može neki lek da popije?" Odmah pređem na stvar kada se javi.

"U redu, hvala ti." Prekinem poziv i umorno udahnem.

"Poslaće mi naziv leka u poruci ali ne preporučuje nam zbog tvog stanja da uzimaš lek." Prenesem joj od reči do reči sve što mi je doktor rekao.

"U redu. Ne želim svakako ništa da pijem. Spavaću malo i biće mi bolje."

"Staviću ti obloge, pomoći će ti zasigurno. Kasnije ćeš da jedeš supu i biće ti bolje."

"Okej, pusti me sada malo da spavam." Okrene mi leđa dok ja nepomično gledam u nju. Ne izgleda nimalo dobro. Tešim se da će biti bolje, ali ni sam u to ne verujem.

Odem u kuhinju kada shvatim da se stvarno uspavala za manje od pola minuta. Krenem sa pripremom ručka. Pravim domaću supu koju je nekada pravila moja majka. Odlučim i da napravim miks koji sam sam izmislio kada sam krenuo da vežbam. Ubacim sve povrće koje sam pronašao u frižideru. Ne gledam koliko je sati, stavim ručak u rernu kada se oglasi zvono.

Niko nije trebao da dođe. Ko je sada? Operem brzo ruke pre nego što zvono probudi Anđelu. Neko je izuzetno nestrpljiv.

Otvorim vrata kada ugledam besnu bivšu devojku i Vukana.

"Ćao, tatice." Vukan mi se obesi oko noge dok u ruci drži jaknu.

"Ćao, ljubavi." Poljubim ga dok ga podižem u naručje. Kako sam mogao da zaboravim da je trebalo da odem po njega. Načisto sam to smetnuo sa uma.

"Drago mi je da si došao po njega na vreme." Namerno me pecne dok me Vukan ljubi. Pogledom je opomenem da nije ni vreme ni mesto za svađu.

"Ljubavi, odi do svoje sobe, ostavi stvari dok mama popriča sa tatom." Obraća se nežno Vukanu koji je odmah posluša. Spustim ga na pod i sačekam da se izgubi iz vidika.

"Do sada ti nisam ni reč rekla, ali sada je ovo sve previše. Ti nikada nisi zaboravio na njega! Šta se sada promenilo? Mala ima zlatnu pičku, pa ne možeš da je ostaviš na pet minuta? Hm?" Vrišti na mene, dok bes isijava iz njenog pogleda.

"Nema nikakve veze sa njom."

"Ma da? Ne znam zašto je uopšte posebna. O meni nisi toliko brinuo dok sam nosila Vukana. Ali očigledno da mala odlično zna kako treba da odradi posao. Toliko si nisko pao. Nema više slobodnih žena pa si zaveo klinkicu koja je videla tvoje stanje na računu? Ne dozvoli više sebi nikada ovakav postupak jer ćeš sledeći put ostati bez sina!" Nastavlja po svom.

"Biraj svoje reči. Niko nije video moj bankovni račun! Rekao sam milion puta da je moj život isključivo moja stvar i bilo bi lepo kada bi to poštovala. Vukan će uvek imati svoje mesto, o tome nemoj ni najmanje da brineš."

"Rekla sam šta sam imala. Nestrpljivo čekam dan kada će se otkriti kako je mala fufica zapravo podmetnula nečije kopile tebi."

"Pazi na svoje reči!" Zarežim jer ovo drsko ponašanje ne dozvoljavam. Priđem joj korak bliže ali je to ni najmanje ne uplaši. Gledam je besno iako to do sada nikada sebi nisam dozvolio.

"Doći ću po Vukana sutra." Bezobrazno izgovori, okrene se i ode.

Uđem u stan kada osetim da nešto miriše. Setim se ručka u rerni. Brzo odem u kuhinju ali srećom izgoreo je samo mali deo.

"Tata, ja sam gladan." Vukan uđe za mnom u kuhinju dok nosi automobil koji sam mu kupio pre par nedelja kada smo išli u kupovinu.

"Sada ćemo da jedemo. Idi operi ruke."

Postavim sto za nas troje. Kada sve postavim odlučim da probudim Anđelu. Progutam knedlu kada je ugledam kako spava. Drago mi je što nije čula razgovor sa Andrijanom. Ne želim da se nervira.

Majica joj je podignuta, otkriva joj ljubičaste čipkane tange. Apsolutno ni ćebe kojim je do malo pre bila pokrivena više ništa ne skriva. Priđem joj i pokrijem je kako ne bi shvatila da sam je video.

"Anđela, probudi se." Stavim ruku na čelo ali ne mogu da procenim da li još uvek ima temperaturu. Setim se kako je majka merila temperaturu Vukanu jednom kada je došao. Spustim usne na njeno čelo, odahnem kada shvatim da više nema temperaturu.

"Hajde da jedemo." Sklonim se od nje kada otvori oči. Gleda me sanjivo sa malenim osmehom.

"Već sam bolje." Izjavi dok se podiže. Skida ćebe sa sebe, ali ga ubrzo vrati kada shvati da joj je majica podignute.

"Čekamo te za stolom." Obavestim je dok ustajem i izlazim iz spavaće sobe.

"Ko?" Upita me.

"Vukan je došao."

"Dolazim, samo da se obučem."