Iskusniji🔚

V

Telefon mi neprestano zvoni,odložim knjigu i javim se nakon dva propuštena poziva.

"Molim, Mina?"

"Šta radiš? Da li možeš molim te da me menjaš? Moram da završim neke obaveze I to danas." Ubrzano priča da se plašim da će ostati bez kiseonika ako nastavim ovim tempom.

"Znaš da nikada ne tražim da me menjaš bez razloga." Nasmejem se u sebi kada čujem šta je upravo izgovorila.

"U redu je Mina, menjaću te." Lakše je pristati nego odbiti.

"Hvala ti, znaš da uvek možeš da računaš na mene." Da, da. Zasigurno. Pomislih u sebi ali osim kratkog "Mhm." ne izgovorih više ništa. Sa prve police dohvatim crne trenerke I belu majicu. Na brzinu kosu podignem u visoki rep i nanesem maskaru. Sasvim dovoljno s obzirom da radim do 00.

"Koleginice, danas ponovo radimo zajedno." Nataša me dočeka sa kafom i osmehom.

"Pa kao što vidimo neki imaju i private obaveze."

"Mislim da danas nemamo puno posla, vidiš da je grad skoro prazan." Nataša izgovara svoju prognozu dok pali cigaretu.

"Ne znam iskreno, kada god mislim da ćemo da odmorimo uvek bude suprotno."

"To je tačno." Otpijem gutljaj kafe koja je ovog puta baš po mom ukusu.

„Idem unutra, moram da dodam još pljeskavice, nema dovoljno." Nataša me obaveštava dok ustaje i uzima svoju šolju usput gaseći cigaretu.

„Dolazim za minut." Govorim joj dok otpijam gutljaj kafe i listam instagram. Toliko želim da mu pošaljem zahtev za praćenje ali se plašim. Šta ako obriše? Ili me blokira? Ko zna šta bi pomislio? Odustanem od te sulude ideje dok pijem poslednji gutljaj kafe.

Gužva se stvorila munjevitom brzinom.

„Koleginice, ja bih da naplatim i stavim prilog." Nataša mi šapuće kada na red dođe zgodan, crni dečko. Ima lepe crte lica i naglašene mišiće, očigledno je da provodi par sati nedeljno u teretani.

„Toliko sam ogladneo, teretana iscrpi čoveka." Potvrdi moje misli dok nastavlja da flertuje sa Natašom.

„Izuzetno ste ljubazne, da li biste možda neku limunadu?"

„Ne, hvala." Nataša ljubazno odbije dok pakuje pljeskavicu u kesu.

Okrenuta sam leđima dok gledam da zapečem pljeskavice sa svih strana.

„Pogledaj ga." Nataša mi tiho šapuće. Pretpostavljam da je ponovo neki debil došao. Okrećem se i zaledim se u mestu kada ga ugledam kako nasmejan ulazi u radnju. Kraj njega hoda izuzetno lepa plavuša.

„Ćao." Veselo nas pozdravi dok ja pokušavam da dođem do daha. Radnja postaje ponovo suviše mala iako uopšte nije.

„Ćao." Nataša mu uzvrati dok se ja okrećem kako ne bi primetio moje ponašanje.

Kratko gledaju spisak koji imamo kada se ponovo oglasi. Nedostajao mi je njegov muževan glas.

„Dva bela, jedno u lepinji, jedno na tanjiriću." Govori dok nas plavuša gleda nadmeno. Iako je toliko uspešan nikada nije bio nadmen i nikada nas nije gledao sa visine, dok ona izgleda kao da je ovo suviše grozno mesto za nju.

„Za desetak minuta." Nataša odgovara dok ja pokušavam da se saberem. To je to? Propustila sam priliku? Šta mu je ona? Možda mu je sestra? On nikada ne dovodi žene sa sobom. Došao je posle mesec dana i to sa devojkom, bolje da nije ni dolazio.

Skrećem pogled sa strane dok pokušavam da shvatim da ne sanjam, ne haluciniram. Odahnem kada izađu iz radnje ali ogroman red ljudi čeka na svoju porudžbinu.