Iskusniji🔚

I

Anđela P. O. V.

„Idemo posle posla na piće?" Mina me upita dok brojim poslednje minute do kraja smene.

„Može." Prijaju mi razgovori nakon posla sa Minom. Kao da je postao običaj, prosto svakog dana nakon završene smene odemo na piće.

„Ići će sa nama i moj Marko." Mina me obavesti dok zaključavamo lokal.

„Okej." Nemam ništa protiv njega ali definitivno mislim da je klinac. Iako je jako gotivan, još uvek razmišlja kao desetogodišnje dete.

Nedelje su prolazile, uglavnom je sve bilo isto.Mina je povremeno pokušavala da me zbliži sa svojim bratom, ali na njenu žalost nikako joj nije polazilo za rukom.

„Mislim da biste ti i moj Marko bili savršen par." Izjavila je Mina dok su ispijale kafu sa Natašom u toku pauze.

„Ja mislim da se ti Marku sviđaš." Nataša je konstantovala dok je palila cigaretu.

"Ma da, sigurno." Odmahnula sam glavom I otpila gutljaj kafe. Ne želim da pričam o tome na poslu.

"Je l ti priznao on nešto?" Mina je znatiželjno upitala.

"Ne. Šta je trebao da mi prizna?"

"Mi smo sinoć pričali I hteo je sa tobom da priča kada izađemo ali uvek se nešto dogodi."

"Stvarno ne znam." Izbegavala sam ovu temu kada god bih mogla. Postajalo bi naporno, gde god bih se okrenula bila je priča o Marku. Svi su očekivali da će se nešto dogoditi između nas pa su samim tim i krenule priče. Priče i priče. Od nagađanja da će nešto da se dogodi do toga da su neki čvrsto verovali u to da smo već zajedno.

"Ćao." Priča se završila kada je stigao on. Dečko koji bi bar 4 puta nedeljno naručivao belo meso u lepinji, nekada na tanjiriću.

Mina je odmah skočila kako bi mu naplatila i stavila prilog. Iako je poricala i pričala o tome kako voli svog dečka, redovno je na poslu flertovala s kim god je imala mogućnost.

Popila sam ostatak kafe na miru sa Natašom, pričale smo o vremenu i uopštenim temama kada je Mina izašla iz radnje nasmejana.

"Zašto ne izađeš večeras sa Markom?" Vratila je nepoželjnu temu iznova.

"Imam već neke obaveze." Slagala sam istog trenutka. Tačno je da smo na početku izlazi svi i da je bilo lepo. Ali kada su počeli da vrše pritisak jednostavno sam se sklonila.

"Možda neki drugi put?"

"Možda." Dodala sam uverena da drugog puta neće biti. Konstantne nevolje su me pratile kada god bih izašla sa njima. Marko bi bio pijan ili previše napadan.. U početku mi je odgovaralo njihovo društvo jer su drugačiji ali kasnije sam shvatila da ja nisam iz njihovog sveta i da volim svoj život bez komplikacija.

"Ana je napravila spisak šta je sve potrebno za kupovinu, trebale bi da proverimo kasnije da li fali još nešto." Nataša je promenila temu i bila sam joj zahvalna na tome.

Pauza je prošla, nastavile smo dalje. Dopao mi se ovaj posao. Često bih razmišljala kako će mi nedostajati. Odlično sam znala da ovakav kolektiv ne mogu više nikada pronaći. Ana, iako je bila naš poslodavac nikada nas nije tako gledala. Bila je prijatelj, oslonac i podrška u svemu.

"Kako idu pripreme za fakultet?" Ana me je upitala dok sam pravila pljeskavice.

"Dobro. Još uvek nisam prelistala celu knjigu ali isplanirala sam koliko stranica prelazim svakog dana I za sada mi dobro ide." Nisam puno pričala o mojim neprospavanim noćima, sama sam krenula ovim putem i jednostavno želim da tako i ostane.

"Ako ti bilo šta zatreba, znaš da sam tu." I znala sam, kada god je bilo potrebno uvek bi delima pokazala svoje reči.

"Znam, hvala." Nastavila sam svoj posao dok sam u glavi računala još koliko je preostalo do ispita. Tačno 7 dana. Povremeno bih razmišljala o mogućnosti da ne upadnem na budžet i da uopšte ne upišem fakultet. Sama pomisao je bila zastrašujuća, ne želim da provedem svoj život tako što ću svakodnevno raditi od jutra do mraka, bez mogućnosti za napredovanjem.

Mašta je postal sastavni deo mog života, svakodnevno bih zamišljala svoj život u budućnosti I zapisivala svoje ciljeve. Neverovatnom brzinom sam shvatila da sam mnoge ciljeve ispunila a da toga nisam ni bila svesna.

Nedelju dana kasnije

"Radićeš ove nedelje u drugoj smeni sa Anom, ja imam neke obaveze." Mina me je obavestila dok smo završavale smenu.

"Okej." Uvek mi je bilo svejedno sa kim radim u smeni jer su mi sve bile podjednako drage. Imale bismo naše interne šale i redovno bih učila nešto novo.

"I danas je bitan dan?"

"Da, konačno ćemo znati rezultate." Pre dva dana sam imala polaganje, million poziva sam dobila tog dana ali ni sa kim nisam pričala o testu. Čekala sam nestrpljivo da ugledam sigurne rezultate.

"Ja već znam da si upala na budžet." Nasmejano mi je Ana govorila svakodnevno dok bismo delile poslove.

"Kada ćeš da pogledaš da li su izašli rezultati?" Ana me je upitala dok je pravila pljeskavice.

"Ne verujem da su objavljeni."

"Dođi, napravi pauzu i proveri." Sedele smo zajedno dok sam otključavala telefon i čekala da se učita sajt fakulteta.

"Izbačena je lista." Uzbuđeno sam izgovorila dok je neizvesnost kolala mojim venama.

"Polako, ajmo da vidimo." Listala sam ali mog imena nije bilo. "Nema me." TIho sam izgovorila. "Počeću od kraja liste." Ponovila sam dok sam skrolovala po telefonu.

"Ne lupaj, vrati se na početak i ponovo pogledaj."

Ovog puta sam je poslušala, vratila sam se na početak liste i pažljivo čitala imena. Trenutak kada sam ugledala svoje ime I prezime na listi ne mogu nikako da opišem.

"Bravo! Znala sam da ćeš uspeti!" Ana mi je govorila dok me je grlila. "Brzo javi tvojima." Suze radosnice su odmah bile tu. Moj san se ispunjava, bila je misao koja mi je prošla glavom.

Telefon se usijao od poziva, poruka i čestitki. 

_________________________

Da čujem šta očekujete u nastavku priče? 

Da li vam se sviđaju likovi?