Prolog

22.1K 949 98
                                    


Dok nam sipaš po čašu vina zavodljivo se smešiš i čekaš na moj potez. Iskustvo ti govori da sam spreman i sposoban da ti priuštim vrelu noć, zato ne žuriš. Čestitaš sebi na izboru dok ja prihvatam tvoju čašu i ispijam vino a moj pogled preko čaše samo jača tvoje samopouzdanje.

Nestrpljiva da me što pre vidiš na delu, ti me suptilno zavodiš, kao nošalantno uvijaš svoje, istina, prezgodno telo, vodeći igru iskusnim pogledom i bez reči. Dajem ti prostor, dozvoljavam da se pokažeš u poželjom i zavodljivom stilu zato što znam da moraš, jer za razliku od mog, tvoje vreme je ograničeno. Zato se trudiš, više nego što si planirala, više nego što si mislila da ćeš želeti.

Mic, po mic i tvoja prvobitna ideja da ostaneš dosledna sebi a iznad mene, polako pada u vodu. Tvoje pogled gubi fokus, tvoje telo se daje više od planiranog a tvoja želja je sve glasnija, dolaziš do same ivice... A onda ispunjavam tvoja očekivanja, čak ih i prevazilazim, pružam ti ono što želiš, ono po šta si i došla.

Ali... kao i svaka žena koja uviđa svoju grešku prekasno, tako i tebi neke stvari postaju jasne dok me gledaš kako se oblačim. Dok se ja rešavam dokaza tebe na svom telu bez reči, ti želiš neku vrstu satisfakcije, dokaz da ovo nije ono kako izgleda, nešto što će ti reći da si ti posebna. Ali ovo je upravo ono što vidiš i kad to shvatiš ti preteraš, odeš dalja tražeći nešto više, možda nešto dublje, nesvesna, kao i svaka pre tebe, da ja nemam nikakvu dubinu, samo mrak.

Pomislim da ti kažem da nije do tebe, da sam ja jednostavno takav, proleti mi kroz glavu da, iako je ovo za nju bilo posebno za mene je bilo prosečno, nešto na šta sam već navikao, kao kafa za dobro jutro. Ali onda pomislim čemu? Nije kao da me je briga, nije kao da će nešto promeniti. Ali žena kao žena, odmah zaključuje kako se borim sa nekim demonima i traži neke razloge koji bi joj razjasnili sve ili bar pomogli da otkrije lek koji bi me izlečio.

Uputim joj samo osmeh, isti onaj koji sam joj uputio na početku večeri, onaj koji liči na upozorenje, onaj koji bi trebalo svaka žena da zna, onaj koji govori da ja jednostavno nisam zainteresovan.

Mi, muškarci, smo u suštini nezainteresovana bića, ne gubimo vreme na gluposti i ne pamtimo nebitne stvari. U današnje vreme, kada se živi brzo i radi puno, ljudi više cene svoje vreme zato pažljivo biraju sa kim će da ga dele.

Nisam ja bogom dan muškarac, ja sam samo neko ko zna šta želi a šta ne,  ta mantra mi je bila dovoljno dobra. Sve mi je bilo dovoljno dobro dok u moj život nije ušla žena koja me je razuverila, jer dovoljno dobro nije isto što i odlično.

. . .


Pozdrav cure, evo mene da proslavimo knjigu broj 100 i pozdravimo pratitelja sa simboličnim brojem, 11000.  Tačno se vidi da sam gledala Squid Game :)

Neće biti po nastavcima, knjigu ću izbaciti celu, ostalo je da je malo uredim i moći ćete da je pročitate za koji dan.

Veliki pozdrav za sve i nadam se da će vam knjiga ulepšati praznike.

Andrea Kingston.

Razuveri meWhere stories live. Discover now