16

12.3K 630 8
                                    

Sipam piće i obučem se u komotniju odeću.

- Ha hoćeš li mi reći zašto si izašla sa bivšim i ko je Mali?

- Nisam izašla... Kevin i ja smo ručali jer smo bili gladni, morali smo da razgovaramo.

- O čemu? Bivši je, oteraj ga u kurac! – vikao je.

- Kakvo je to izražavanje pobogu?

- Prkladno.

- Nije prikladno, to rade odrasli ljudi razgovaraju kad ima problema. Hello, time se bavim.

- Ne sviđa mi se.

- O žao mi je ali nisam uzela u obzir tvoja osećanja!

- Očigledno.

- Blejk ne ljubomoriši, nismo vodili ljubav u restoranu, ručali smo, rešili nesuglasice i kraj priče.

- Trebalo je da me obavestiš o tome.

- Nije bilo važno, osim toga znam da si bio na važnom sastanku zato sam ti i poslala poruku.

Želi još nešto da kaže ali kao da bira reči.

- Moj red. Kako si znao gde sam?

- Još uvek nisam završio.

- Kako si znao gde sam?

- Uvređen sam pitanjem.

- To je tvoj odgovor? – prekrstrim ruke na grudima ljuto.

- Ja sam haker! Hakovanje tvog telefona je poput igrice za mene. Igrice za bebe.

Nakrivim glavu i namrštim se.

- To se zove kršenje privatnosti.

- O molim te! Ko je drugi tip?

- Koji drugi tip?

- Onaj o kome si razgovarala u kolima.

- Stipendista. Šta s njim?

- Zašto želi da te upozna? – počinje da viče.

- Zašto ti vičeš?

- Jer oko tebe očigledno paradiraju muškarci!

Udahnem duboko pa sačekam da se Blejk smiri. Ovo je za njega novo, moram mu dati vremena da se prilagodi. Bebećim koracima.

- Moja porodica već trideset godina dodeljuje dvadesetak stipendija godišnje za najbolje studente, naravno ja sam nastavila tradiciju, jednom godišnje odaberem dvadeset učenika koji su izvanredni a nemaju mogućnosti da nastave školovanje i platim im fakultet. Stipendije dodeljuje Bolen i to je to. Jedan od stipendista koji je skoro završio fakultet, taj Ian, želi da mi se zahvali, ili bar onome ko stoji iza stipendije i želi da radi za mene u znak zahvalnosti, valjda. To je drugi tip – kažem pa sednem umorno. Isuse, veza sa njim iscrpljuje.

- Kako je saznao za tebe?

- Ne znam, to je problem. Ovde sam Klarisa Johanson i želim da tako i ostane.

- Ne razumem.

- Šta ne razumeš?

- Zašto se toliko kriješ?

Namrštim se na ovo.

- Ne krijem se.

- Ako se ne kriješ zašto je onda važno kako te je pronašao? I zašto želiš da krpiš rupe?

Razuveri meWhere stories live. Discover now