Razuveri me

19

Sahrana supruge, majke i bake, Vione, prošla je u najboljem redu. Sahrana je bila intimna jer Blejki njegov otac nisu želeli gužvu, samo uža porodica i Vioninih par dobrih prijateljica. Bjekov otac je održao dirljiv govor a Lea je bila sva slomljena, međutim izdržala je. Ona i ja smo iamle ozbiljan odgovor jutros i uvela sam je u svet odraslih, rekla sam joj da mora biti podrška svom dedi jer je on izgubio svoju životnu saputnicu i razumela je, zato se nije odvajala od dede, za Blejka sam se ja pobrinula.

Sve u svemu pregrmeli smo ovaj period a onda je svako otišao na svoju stranu da tuguje u miru – Blejk se zatrpao poslom, njegov otac uspomenama a Lea... Lea je došla kod mene i nije napustila moj stan evo već treći je dan.

- Idem na posao, jesi li sigurna da neće sa mnom u školu? – pitam je zakopčavajući kaput.

- Dala si mi par na – podseća me na naš razgovor. Rekla sam joj da odmori par dana.

- Imaš per dana u redu?

- To je nepar – kaže.

- Ili četiri.

- Pet – izdahnula je.

- U redu, naručila sam ti hranu, novac je iznad televizora i istuširaj se – poljubim je u kosu.

- Ok.

Njeni odgovori su kratki ali razumem je.

- Zvaću te, ćao.

Teško je preboleti smrt člana porodice ali život ne staje zbog toga. Ja se vraćam svojim uobičajenim problemima – deci i usput se brinem za Blejka. Ne zovem ga jer mislim da mu je potrebno neko vreme ali sam mu otkucala poruku da će Lea biti kod mene i da sam tu ako mu treba razgovor, njegov odgovor je bio kratak – ok. I sada čekam, jer tuga je proces, proces kroz koji čovek mora sam da prođe.

. . .

Ana je svratila da malo oraspoloži Leu iako je ne poznaje i za divno čudo uspela je jer Ana je sjajna, takva je ona, ume svakog da oraspoloži. Kako je bilo kasno Lea je zaspala a Ana i ja smo ostale sa završimo vino.

- Kunem se, tvoj život je sve komplikovaniji i komplikovaniji – Asna sumira.

- U redu je, potrebna joj je uteha a nema od koga da je dobije.

- Ima porodicu – podseća me.

- Da ali i oni pate, ja mogu da pomognem i želim da pomognem. Volim tu malu.

- I njenog brata – dodaje znalački.

- I njenog brata – potvrdim.

- Osim toga, dugujem Blejku.

- I bogati plaču, a?

- Plaču – nasmešim se.

- Do kad planiraš da joj dadiljaš? Mislim, super je klinka ali to nije tvoj posao.

- Još malo, već joj je bolje, uskoro će nastaviti sa školom i biće zaokupljena obavezama.

- Ti si divna osoba.

- Ne preteruj.

- Ne preterujem, ti si dobra sa svima, svima želiš da pomogneš... Želim ti svu sreću ovog sveta šefice jer je zaslužuješ – podiže čašu.

- I ja tebi Ana, i ja tebi – podignem i ja čašu pa se kucnemo.

. . .

Kao što je i obećala Lea je krenula u školu, posmatrala sam je, bila je dobra. Nakon škole otišle smo njenoj kući, bila je zabrinuta za dedu.