Razuveri me

6

Dani mi prolaze uobičajeno, ova nedelja je čudna jer me Lea posećuje svakog dana, iako imamo sense tri puta nedeljno ona je tu svakog dana i malo po malo ona urgira za svog ujaka. Od Blejka Daltona ni traga ni glasa, bar mi više ne dosađuje, očigledno mu je teško pala moja laž. Ko zna.

Naredni ponedeljak mi započinje čudno, imala sam posetu, Viona Dalton, znam da je ona Leina baka ali mislila sam da je na lečenju.

- Dobro jutro – pozdravim stariju ženi.

- Dobro jutro gospođice Johanson, izvinite na upadu ali dovezli smo Leu u školu i želela sam da upoznam pedagofa o kome moja unuka priča poslednja dva dana.

- O, naravno. Sedite.

- Hvala.

- Mislila sam da ste na lečenju.

- Bila sam ali vratili smo se u subotu, osećam se mnogo bolje – nasmešila mi se.

- Drago mi je što to čujem.

- Gospođice Johanson...

- Klarisa je u redu.

- Klarisa uradila si divan posao sa mojom unukom, jedva je prepoznajem – bila je oduševljena.

- Hvala ali zasluga nije samo moja, sarađivale smo.

- Mora da je tvoja jer moja unuka prosto blista.

- Ona je sjajno dete.

- Pre će biti da si ti posvećen pedagog, malo ljudi provodi svoje privatno vreme sa pacijentima.

- To je bilo u početku.

- Da objasnila mi je Lea, žao mi je ako je moj sin učinio da se osećaš neprijatno ali Lea se vratila kući tako da si dobrodošla u naš dom.

- Hvala i nije bilo neprijatnosti – slažem.

- Poznajem svog sina ume da bude specifičan.

- Da ume – nasmešim se.

- Da li bi večeras došla kod nas na večeru?

- Ovaj...

- Zaista bih volela da ti se na neki način zahvalim zato što si vodila računa o mojoj unuci.

- Nema potrebe...

- Insistiram, obećavam moj sin će biti fin i kulturan.

To bi bilo novo.

- U redu – pristanem.

- Sjajno, vidmo se u sedam. Gde da ti zapišem adresu?

- Ovde.

. . .

Ovo nije dobra ideja, nekako osećam to u kostima, Lea sa uzbuđenjem priča o svojoj baki koja je sada dobro i uzbuđena je oko puno stvari, to je sve lepo ali ona se isuviše vezala za mene, ne prođe dan a da me ne poseti kad je u školi i sad je uzbuđena zbog večere. Promenila se i to odjednom, ja verujem u oporavak ali ne ovako brzo, toliko dobar pedagog nisam. Sva sreća pa je uskoro polugođe.

Otključam vrata svog stana i u njemu zateknem Kevina.

- Šta...

- Zdravo Klarisa – ustao je i nasmešio mi se.

- Kako si...

- Još uvek imam ključ – spustio je ključ od mog stana na sto.

Zatvorim vrata iznenađeno pa odložim stvari.