Razuveri me

20

Blejk nije muškarac koji mi govori koliko me voli, nije ni muškarac koji će razmenjivati nežnost sa mnom u javnosti, ma ni pred kim. Ne govori mi da sam lepa, pametna, divna, ma ništa! Normalna osoba bi se pitala da li me on uopšte voli. Ali normalna osoba ne zna ono što znam ja. Niko ne zna koliko me čvrsto grli dok spava, niko ne zna da on ne zaspi dok ja ne dođem u krevet, niko ne vidi kako zastane pored mene u prolazu, onjuši me i zarije nos u moj vrat kad se doteram a onda me ovlaš dodirne, niko nema pojma da mi on noću greje stopala, da sedi pored mene dok ja gledam film na Netfliksu a on radi na laptopu, pored posla on ustane i donese mi ćebe da mi ne bude hladno. Niko nikad neće znati da mi Blejk poljubi ruku uvek kad je hladna a onda mi duva u ruke vrelom dahom dok ih ne ugreje jer meni je uvek hladno. U njegovoj kući nalaze se moja omiljena vina, domaćica sprema jela koja ja volim, sluša me kako pevam iako zvučim grozno. Niko to ne zna i niko i ne treba da zna ali žena to primećuje, te sitnice čine našu vezu jačom.

Prošla su dva neseca od Vionine smrti i Blejk je doneo neke odluke. Za početak razgovarao je sa Leo i rekoa joj da će živeti sa nama, to je druga stvar jer Blejk i ja zvanično nismo živeli zajedno ali on očigledno ne misli tako. Lea nije pravila nikakav problem samo je želela da često obilazi dedu sa čim se Blejk, naravno, složio. Ona je nekako odjednom sazrela, postala je osoba koja se probudila i shvatila da život nije dečija histerija, nije više bila dete.

Moj život je vezan za Blejkov, planiramo zajedno, odlučujemo zajedno, provodimo vreme zajedno, verujem da je za njega ogromna prekretnica u životu posvetiti se partneru i vidim da je to shvatio preozbiljno, mislim, tip je preskočio zabavljanje, kažualni deo veze, i odmah se ugnjezdio u ozbiljnu vezu. Hej, tip koji je do juče govorio da je to gubljenje vremena. Rekla bih da sam fantastičan pedagog ali nažalost ovo je odradila stara dobra ljubav.

. . .

- Kako to misliš spavaćeš u svom stanu? – pita me Blejk ljuto.

Rekla sam mu da večeras kod mene dolazi Ana, radićemo i prespavaću u svom stanu, odmah je počeo da jer praktično spavam u njegovoj kući svake noći. E da, jedna stvar u vezi sa njim, tip voli da viče na mene jer živi u zabludi da ću ga tako laše poslušati.

- Tako lepo, imamo puno posla i ne želim da dolazim ovde u pola noći.

- Zašto ne možete da radite ovde?

- Zato... – krenem pa zastanem. Nije mi to palo na pamet.

- Pa... sve što mi treba je u mom stanu.

- Pa prebaci to ovde.

- Ali...

- Lea se useljava u nedelju, zar ne misliš da bi pre nje trebalo da prebaciš svoje stvari? Ionako si svake večeri ovde.

- Želiš da živimo zajedno?

- Ne znam da li si primetila ali mi već dva meseca živimo zajedno.

- Mi ne...

- Šta? Nisi li ovde svakog dana? – prekida me.

- Jesam ali živeti sa nekim je drugačije.

- Od čega? Mi već živimo zajedno.

- Ja nikad nisam zapravo napustila svoj stan.

- Ti si ta koja je bila u ozbiljnim vezama.

- Da ali nisam živela kod muškarca.

- A jel? A šta je sa Kevinom? – pravi se pametan.

- On je živeo u mom stanu. Tehnički, nikad nisam morala da napustim udobnost svog doma.

- Danas smo ovde jer si ti želela ozbiljnu vezu – podseća me.