Razuveri me

15

Odmor ne traje večno, mora da se radi, znam ja to ali ne želim da letim avionom a seks sa Blejkom dok je njegova porodica u avionu sa nama, ne dolazi u obzir.

- Žao mi je. Iznajmiću auto idite vi bez mene – kažem Blejku koji već šizi zbog mog odbijanja da se vozim u avionu.

- Ti si pedagog – kaže mi mirno.

- Znam.

- Onda znaš da je problem u tvojoj glavi.

- Ne ide to tako...

- Ide baš tako. Ja nisam nikakav pedagog i zato ću ti poslednji put reći da uđeš na taj avion jer ne postoji nijedan drugi način na koji ću ti dozvoliti da se vratiš kući – preti mi ledeno mirno.

- Ne – odbijem.

- Onda ćeš popiti tabletu za spavanje.

- To nije... – krenem da negodujem ali krenuo je ka meni.

Očekujem da se otvori nebo i pogodi me grom jer je zelen od besa.

- Imam važan sastanak, moram danas da budem u gradu...

- Onda...

Podiže prst da me ućutka.

- Ja nisam odgajan na ulici, imam roditelje, imam kućno vaspitanje i ništa od toga mi ne dozvoljava da ostavim devojku da sama putuje dva dana kolima! Biraj: putujemo normalno, jebem te u avionu ili pilula za spavanje.

- Pilula za spavanje – kažem ljuto.

- Odlično.

. . .

Protežem se u krevetu. Spavala sam odlično ali moja bešika se pobunila. Zbacim pokrivač i ustanem iz kreveta... Ček... okrenem se oko sebe i shvatim da se nalazim u Blejkovoj kući, u njegovoj spavaćoj sobi. Zastanem malo da razmislim ali pojuri me bešika i trknem do kupatila.

Poslednje čega se sećam jeste da mi je Blejk dao pilulu za spavanje znači ako sam sada ovde... Potražim svoje stvari i telefon. Pet sati je, Blejk je sigurno na sastanku. Nisam htela da ga zovem znam gde se nalaze njegovi ključevi. Uzmem još jedan njegov auto i krenem kući.

Raspakujem se, pošaljem poruku Blejku da sam se vratila u stan i nazovem Anu, ona je došla po mene i krenule smo zajedno kod Kevina ali Ana ne bi bila Ana da nema još nešto u planu.

- Gubim se... kako me je taj klinac pronašao?

- Kao prvo nije klinac, ima dvadeset i kao drugo majko mila... božanstven je – curila joj je voda na usta.

- Klinac?

- Samo je šest godina mlađi od nas i zove se Ian.

- I dalje mi nije jasno kako me je pronašao?

- Nije želeo da mi kaže, želi lično da razgovara sa tobom.

- O čemu?

- Završio je fakultet zahvaljujući tvojoj stipendiji, najmanje što može da ti kaže je hvala.

Moja porodica je stipendirala mnoge studente tokom godina, istu tradiciju sam nastavila i ja. To traje već trideset godina a tradicija moje porodice je takva da godišnje dajemo dvadeset stipendija za nadarene studente. Jedan od studenata kome sam dodelila stipendiju bio je i mladi Ian, doduše mlađi je od mene šest godina ali mlađi je. Ne znam kako me je pronašao jer stidenti znaju samo da stripendiju dodeljuje Bolen fondacija u čast mog dede.