Razuveri me

Epilog

Ona sipa mi viski a sebi vino, radi to polako i uvežbano kao da to čini oduvek, kao da će to činiti zauvek. Nije obučena seksi, čak što više na sebi ima pidžame a preko njih moj kućni ogrtač jer je njoj uvek hladno, najsmešnije su na njoj pufnaste čarape, sve u svemu baš nju briga što izgleda kao da živi na Severnom polu, ona je zadovoljna a kad je ona zadovoljna ja sam srećan. I znam šta sledi a ipak se radujem tome zato uživam dok mi pruža viski, onda polako se smešta pored mene, navlači ćebe preko nas i uzima daljinski. Uvek me pita koji film želim da gledamo ili seriju i ukoliko na platformi nema ništa novo može ukoliko je izašao onaj veštac kao sad, ne postoji ni najmanja šansa da gledamo ono što sam ja odabrao.

Volim svoju devojku. Kako to znam? Pa lepo, ona gleda nekog tipa sa kosom koji glumi vešca i vitla naokolo mačem, ona uzdiše za njim a je ja grejem. Šta ti je veza... Pravi od muškarca mlakonju ali to nije ono najgore, najgore je to što se on ne žali.

Dakle moje vrele noći su se pretvorile u noći pored tv-a i razgovor sa devojkom, nije da nam je seksualna život loš, naprotiv, izuzetan je, ređi je ali snažniji. Idi pa razumi.

- Hajde Blejk, idemo u krevet.

- Molim? – otvorim oči i shvatam da sam zadremao.

- Zaspao si.

- Jesam a?

- Da, očigledno ne voliš Džeralda.

- Koga? – zbunim se.

- Nije važno, hajde idemo na spavanje.

- Vi ste još uvek budni?

Okrenem se ugledam Leu.

- Zašto si obučena tako? – namrštim se njenoj prekratkoj haljini.

- Bila sam napolje sa prijateljicama, laku noć – prošla je pored nas sa osmehom.

- Laku noć dušo – kaže joj Lea.

- Jesi li videla kako se obukla? – pitam je.

- Jesam.

- Ali ona je dete! – viknem.

- Ona ima šesnaest godina, devojke njenih godina izlaze.

- Ali... – krenem pa zastanem,

- Šta?

- Ona je dete.

- Ah... hajde idemo u krevet.

- Deca sa šesnaest godina izlaze u grad? Ja sam ostareo – zaključim poraženo.

- Zamisli da sretneš svoju sestričinu u porvodu? – Klara me izaziva i odmah se rasanim.

- To je bilo neprimereno.

- To je bila istina ali srećom sredila sam te – nasmešila se i poljubila me.

- Trebalo bi da krenemo da radimo na bebi.

- Aman ženo pa samo što sam se navikao na vezu!

- Dragi, živimo zajedno više od godinu dana, i rakun bi se navikao na vezu do sad.

- Toliko a? – krenem da se preračunavam u glavi. Jebote!

- Da.

- Samo hajdemo u krevet – odustanem, glava me boli od razmišljanja.

. . .

- Dobro jutro ujače – Lea prolazi veselo pored mene i uzima jabuku.

- Dobro jutro i tebi. Sedi da doručkuješ – taman da porazgovaramo.