Pogrešno vreme za nas 🔚

1.

DIJANA 

Ispijam po ko zna koju kafu dok čekam da moja zamena dođe i preuzme smenu. Žudim za udobnošću moga kreveta, ali to će ipak morati da sačeka jer je mojoj dadilji iskrsao neki problem i ja moram što pre da se vratim kući.

Moj život se pre gotovo šest godina u toku samo jednog dana promenio iz korena. Tog dana sam donela najtežu životnu odluku i otišla. Otišla sam iz svoje domovine, daleko od osobe koju sam volela, ostavljajući sve iza sebe da bih svome detetu pružila siguran život; ali sudbina se ponovo poigrala sa mnom jer sam dobila blizance. Kada sam zamišljala period svoje trudnoće mislila sam da će to biti pored osobe koju volim, ali život ipak nije bajka i to je vreme kojeg se nerado sećam. Bila sam devojka srušenih snova koja je kod sebe imala jedino falsifikovana dokumenta i diplomu toliko željenog fakulteta.

 Volim svoju decu beskrajno i život bih dala za njih, ali oni definitivno znaju kako da vam prirede pakao od života. Količina energije koju oni imaju nije nešto što se svakodnevno viđa, ali njihova sreća i smeh su prosto zarazni; oni su bili svetlost koja mi nikada nije dopustila da klonem ili se predam. Oni su deo osobe koju sam volela više od sebe, onog kojeg ni posle svih ovih godina nisam uspela da zaboravim.

Bilo je muškaraca u mom životu i posle njega, ali Nemanja je na mojoj duši ostavio neizbrisiv trag tako da su svi posle njega bili samo prolazna zadovoljstva. U begu od prošlosti uspela sam u svojoj nameri da izgradim karijeru i posvetim se majčinstvu, sama i bez ičije pomoći. Bilo je teško vratiti se pozivu koji je nekada trebao biti i Nemanjin, ali mislim da je upravo ona noć uticala na izbor moje specijalizacije. Nisam želela da ikada više dođem u situaciju da beskorisno stojim po strani i nadam se dobrom ishodu.

"Doktorka, Vaša zamena je stigla." -Medicinska sestra me obavesti i ubrzo za njim ulazi moj kolega.

"Hvala nebesima, gde si se ovaj put zadržao?" -Glasno se nasmejem i izmamim osmeh svom dugogodišnjem kolegi i prijatelju.

"Ne želiš da znaš." -Odmahnuo je glavom.

"Ponovo si se posvađao sa Emom, zar ne?" -Upitno sam ga pogledala iako sam znala da će odgovor biti potvrdan. Ema je njegova devojka koja već gubi razumevanje za naše radno vreme.

"Toliko je očigledno?"

"Samo nazovi cvećaru i poruči buket cveća, uz neku patetičnu poruku izvinjenja. Do kraja smene će zaboraviti razlog svoje ljutnje."

"Zaboravio sam na njen rođendan i uz to sam otišao na posao, mislim da me cveće ovoga puta neće izvući."

"Mi žene smo jednostavne, nema toga što malo pažnje i buket cveća ne može popraviti." -Potapšem ga po ramenu i krenem ka svlačionici.

"Šta kažeš da me zameniš ovu smenu?"

"Dobar pokušaj, pristajem samo pod uslovom da ideš u moj stan i provedeš dan sa mojom decom."

"Neka hvala, od toga su bolja i dva dežurstva i to za praznike." -Kaže i izmami mi iskreni osmeh.

"Vidimo se onda u ponedeljak."

"Vidimo se." 

Uspem na brzinu i da se istuširam pre nego što krenem kući. Uzmem telefon da proverim poštu i vidim par fotografija trudničkog stomaka moje prijateljice, znam da su joj rekli da do termina ima još minimum dve nedelje, ali po meni ima da postanem tetka i pre toga.

Kada sam napustila Srbiju, prekinula sam sve kontakte sa ljudima iz svoje okoline; izuzetak su bili jedino moji roditelji i ona. Znamo se od malih nogu i ona je jedina osoba koja zna pravi razlog mog odlaska. Bila mi je podrška i oslonac kada mi je to bilo najpotrebnije; a ja planiram da joj sada vratim tu uslugu. Provešću prve dve nedelje njenog majčinstva sa njom, pomažući joj da se privikne na najzahtevniju životnu ulogu.