Pogrešno vreme za nas 🔚

9.

DIJANA

Život mi se uz Nemanju okrenuo naglavačke, ali za sada je to na bolje. Deca su srećna i vole Nemanju, a ja moram priznati da ponovo padam na njega. Biće potrebno dosta rada na našoj vezi, ali nadam se da ćemo ovoga puta uspeti uz dosta tolerancije sa obe strane. 

Svakog jutra me pre posla sačeka kafa koju popijemo zajedno pre nego što nastavimo sa daljim obavezama i to mi najviše prija. Pravim se da ne primećujem kada on noću izlazi iz stana ili da se vraća pred zoru, a on to ne pominje. 

Dobila sam posao u željenoj bolnici i uklopila sam se među kolege, a verujem da je Nemanja bio odgovoran za to što gotovo i ne dobijam da radim treće smene. Srećna sam jer radim posao koji volim, a uz to imam i više slobodnog vremena koje mogu da provedem sa decom.

"Doktorka, traži vas neki pacijent." -Medicinska sestra me obavestila.

"Ana, jesi li sigurna da mene traži?" -Upitala sam je, jer nisam gotovo nikoga poznavala da bi me tražio.

"Insistirao je da vidi doktorku Dijanu Nikolić, a to ste Vi." 

"U redu, gde se pacijent nalazi?" 

"Ordinacija 3." -Kratko me obavestila pre nego što se vratila sopstvenim obavezama.

"Dobar dan, tražili ste da me vidite..." -Ulazim u ordinaciju i ostanem nepomična kada ispred sebe ugledam Stefana.

Nisam nikada imala mnogo kontakta sa njim, ali njegovo prisustvo je u meni oduvek budilo strah. Tama u njegovim očima i taj bezizražajni izraz lica bili su toliko suprotni Nemanji da sam se zaista pitala kako su mogli biti braća. Njihova pojava nije ostavljala ni jedno žensko srce ravnodušnim, ali sem fizičkih karakteristika između njih nije bilo sličnosti.

Stajao je naslonjen na bolnički krevet, a zatim me odmerio pogledom i prekrstio ruke na grudima. On je osoba koja smatra da je iznad svih, a to je samo jedan od razloga zbog koga ga mrzim. 

"Zaista sam se oduvek pitao šta je to Nemanja video u tebi. Prosečna si i ništa te ne izdvaja iz mase sličnih žena." -Na usnama mu se pojavio zlobni osmeh.

"Šta želiš Stefane? Nisam više devojka koju bi tvoji komentari mogli dotaći. Tvoje mišljenje mi ništa ne znači."

"Želim da znam zašto si se vratila, jer to pokušavam da shvatim već neko vreme. Odbacila si miran život koji si imala pored svoje dece zarad ljubavi koja je oduvek bila osuđena na propast. Zašto bi dovela sopstvenu decu u opasnost, da li si toliko sebična?"

"To nije tvoja stvar, ukoliko imaš neki problem trebao bi da ga rešavaš sa Nemanjom, a ne sa mnom. Vaš odnos me se ne tiče, a ni tebe naš odnos ne bi trebao da interesuje."

"Ovde sam zato što brinem o toj deci; siguran sam da ne želiš da ih uvučeš u naš svet, ali ipak to radiš. Prividna sreća bi te mogla skupo koštati, a plašim se da ćete Nemanja i ti to prekasno shvatiti."

"Da li si došao ovde da mi pretiš?!" 

"Nisam, jer ti odlično znaš da ja nisam čovek koji preti već onaj koji deluje. Ovde sam jer želim ono što je najbolje za vašu decu. Jednom sam uspeo da te izvučem odavde i nabavim ti identitet, ali bojim se da bi to drugi put bilo dosta teže."

"Hoćeš li da zovem obezbeđenje?"

"Neće biti potrebe za time, želim ti prijatan ostatak dana. Verujem da ćeš nakon ovoga i sama razmisliti o svojim postupcima." -Nasmejao se na izlazu iz ordinacije.

Šta je sve ovo trebalo da znači?

"Doktorka, ordinacija 5!" -Sestra me pozvala.

"Idem!" -Viknem pokušavajući da zaboravim na ono što se desilo.