Pogrešno vreme za nas 🔚

20.

NEMANJA

Oduvek sam maštao o porodici koju ću imati pored voljene žene, ali nikada nisam ni pomislio koliko to zapravo može biti teško. Uz probleme koje sam svakodnevno imao vezane za posao, sada sam morao naučiti kako da se nosim i sa onim porodičnim. Želeo sam da budem dobar otac i muž, ali ne verujem da ideal postoji.

Volim Dijanu i ponovo smo počeli da funkcionišemo kao par, biće potrebno vreme da se priviknemo na trenutnu situaciju, ali ona je vredna borbe. U početku sam bio besan na nju zbog potencijalne trudnoće i njenog stava o istoj, jer je dete rođeno iz ljubavi za mene predstavljalo najveće bogatstvo, ali na kraju dana ona je bila u pravu. Zakleo sam se da ću ih štititi do kraja života, ali jednostavno nisam mogao misliti samo na sebe već i na nju. Ona se plaši i to opravdano, a ja se pravim da ne primećujem kako je noću bude košmari i kako doziva imena naše dece.

Dijana ovo nije zaslužila, jer je previše dobra i neiskvarena. Ona se pravi da razume Stefanov i moj način poslovanja, ali istina je da ona ne zna ni delić toga i planiram da tako ostane. Odrasla je okružena ljubavlju roditelja u maloj sredini izolovana od svih zla koja vladaju u prestonici. Veruje u pravdu, ali istina je da svako od nas ima neku svoju viziju iste.

 Pokušavam da se prilagodim njenom rasporedu, ali istovremeno i da budem efikasan u situacijama koje mi se nameću. Večeras kada ona ode u treću smenu  ponovo ću otići iz stana da rešim jedan od mnogobrojnih problema i tada ću biti nemilosrdni osvetnik koji gazi sve pred sobom, a ona če za to vreme uživati u spašavanju života. Svaku njenu suzu i besanu noć ću debelo naplatiti i neću se kajati zbog toga, jer više nije bio samo moj život u igri.

Dijana je želela da upozna sa mojom svakodnevnicom i odlučio sam da joj to omogućim, jer ću je upoznati sa svojom političkom karijerom. Vreme je da svima stavim do znanja da pretnje upućene mojoj porodici neću tolerisati, jer ću javno istupiti pred elitu ovoga društva. Nisam planirao da ikada vršim pritisak na nju i mešam je u politiku, ali njena zainteresovanost je imala svojih prednosti.

Pažljivo kontrolišem svaku objavu medija i na taj način sprečavam da njene fotografije dospeju u javnost, ali takođe je ne krijem od ljudi sa kojima poslujem. Nakon susreta sa Teodosićem shvatio sam da više nema poente da je držim u svojoj senci, jer ću i zbog poprekog pogleda upućenom njoj delovati na svoj način.

Uspeo sam da završim najbitnije poslove za danas i nakon toga sam rekao Sandri da mi očisti raspored. Dijana provodi dan sa njenom najboljom prijateljicom, a ja želim da provedem kvalitetno vreme sa sinovima.

Poslao sam dadilju kući nakon što sam se vratio u stan, a dok su oni gledali novu epizodu nekog crtanog filma iskoristio sam priliku da se presvučem u komotniju garderobu. Proverio sam poruke i video da mi je stigao izveštaj od čoveka koji je bio zadužen za Dijaninu bezbednosti u kojoj me obavestio o njenom kretanju. Sve je bilo uobičajeno, ali ipak sam mu rekao da bude na oprezu.

"Tata, kada ćemo dobiti psa?" -Andrej je došao do mene i smestio se na ugaonu garnituru.

"Psa?" -Upitno sam pogledao sina.

"Obećao si nam psa." -Maksim se uključio ignorišući crtani film.

"Pas, nije igračka i ne mogu vam ga jednostavno dati, on je živo biće kome je potrebna briga. Da li ste pitali majku šta misli o tome?" 

Gotovo sam siguran da Dijana ne želi životinje u stanu, a naš dvoje još uvek nismo razgovarali o potencijalnom preseljenju. Planirao sam da nam odaberem kuću, ali izgleda da će to ipak morati da sačeka dok ne rešim neke probleme.

"Ali mi želimo psa!" -Andrej je prekrstio ruke na grudima u znak protesta i podsetio me na njegovu majku.

Koliko god Dijana tvrdila da oni liče na mene, ja u njima svakodnevno uviđam njene osobine. Tvrdoglavi su i uporni baš poput nje.