Pogrešno vreme za nas 🔚

EPILOG

NEMANJA

Mrtav sam umoran, ali još uvek nisam uspeo da završim sve obaveze koje me danas očekuju. Razmišljam na koji način bih mogao da ranije obavim sve, mada jedino rešenje koje vidim je da i ovu noć provedem radeći. 

Pogled mi privuče porodična fotografija na radnom stolu koju mi je Dijana donela nakon rođenja naše ćerke i nasmejem se. Gledam u nasmejano lice svoje supruge, blizance koji ne žele da gledaju u kameru i sebe dok ih prekorevam da ispune majčinu želju. Nakon rođena naše ćerke najiskrenije sam priželjkivao samo da preraste tu fazu novorođenčeta, jer sam želeo samo jednu noć osmočasovnog sna; ali sada bih sve dao da se vratim u taj period.

Nemirnu i plačljivu bebu sada je zamenilo još gore tinejdžersko doba, a Neda se nije trudila da nam ga olakša. Počela je da me laže o svojim školskim obavezama, a danas sam ponovo dobio poziv da joj opravdam časove na koje nije otišla. Dijana je na sve to previše olako gledala smatrajući da je to samo faza, a ja sam se kao i svaki otac brinuo zbog nje.

Čujem kucanje na vratima kancelarije i vratim se u realnost, a uskoro ugledam Miloša koji mi je čudno izgledao. Gledao je u mene, ali ipak je samo ćutao i shvatio sam da je jedno od moje dece ponovo napravilo neki ispad. Pravo pitanje je samo da li se radi o Maksimu ili Nedi. Andrej je toliko sluđen fakultetom i željom za uspehom za razliku od ovo dvoje koji samo upadaju u probleme.

“Pričaj. Koje od njih je sad u pitanju?” 

"Stefan je upravo zvao, izgleda da je Maksim u problemu."

"Molim?!" -Skočim sa stolice, jer već neko vreme pokušavam da odgovorim sina od pravljena najveće životne greške. On želi da me zameni kada dođe vreme za to, ali ja se sa time nikako ne slažem; a ne želim ni da mislim kako bi Dijana reagovala.

Da se bavim nekim legalnim poslom ne bih imao ništa protiv toga da me sin nasledi, čak bih bio ponosan na to; ali moj posao na žalost nije takav. Istina je da ću uskoro morati da pronađem naslednika, ali nikada nisam ni pomišljao da bi to bilo moje dete.

Maksim ima sve afinitete da me zameni, ozbiljan je i staložen; ali ga u poslednje vreme drmaju hormoni. Željan je dokazivanja, ali to postiže na pogrešan način. Njemu je potrebno da sazri i dobije neprocenjivo životno iskustvo.

"Obezbeđenje ga zaustavilo kada je pokušao da uđe u Arsićev klub, izgleda da je imao neki dogovor sa njegovim sestrićem."

"Kakav sad dogovor?!" -Besnim na Miloša, iako on nije kriv za to što moje dete ne zna da razmišlja.

"Nemanja, koji je ovo put?" -Stefan je zarežao na mene kada sam ušao u njegov klub i znao sam da bi mu presudio da nije moje dete.

"Šta želiš da ti kažem?" -Razočarano ga pogledam, jer sam i sam gubio strpljenje.

"Reši to kako znaš i umeš, jer ja neću večno moći da čistim za njim ili ću ja da prestanem da budem trpeljivi stric i porazgovaram sa njim. Neću biti dadilja krelcu koga drmaju hormoni."

Za pola sata bio sam ispred sina koga je neko u međuvremenu dobro udesio, a ja sam iskreno bio razočaran. Stefan je bio besan, dok sam ja samo želeo da stavim tačku na ovaj dan. Dao sam znak obezbeđenju da se povuče, a zatim sam seo pored njega. Lako je bilo Stefanu da mi drži predavanje kada ima decu za poželeti.

"Maksime, mislio sam da smo raspravili ovo."

Video sam bes u njegovim očima, ali ga je ipak odlično kontrolisao. Rekao sam mu da uzme par godina i dobro razmisli o svemu, ali on nije održao svoj deo obećanja. 

"Tebi se obraćam!" -Izgubio sam strpljenje. Nikada ga nisam udario, ali u poslednje vreme sam često to poželeo.

"Želim da se izborim za sebe, ne želim više da glumim nekoga nalik Andreju. On je štreber i savršeni sin, ali ja imam druge afinitete!"