Kada snovi postaju java?

Imam "visoke" standarde, ali ne i nerealne...

Takovo je vreme došlo...

Sedim na nekom veselju i razmišljam, kakvo bih želela jednog dana da izgleda moja svadba, ali pre nego što dođemo dotle da krenem od nekog početka.

Gazim dvadest i jednu (još malo punu) godinu i nisam bila u vezi; niti sam se trudila, niti su se trudili, a nije da nisam htela, problem je što nisu hteli niti je neko pokazao interesovanje da bi dobio povratnu informaciju. Čime dolazimo do zaključka: ja sam toliko neprivlačna da to nije normalno. Okej, možda je to prvo vreme bilo zbog moje negativnosti, možda je i dalje, ali nisam toliko negativna... Ja sam sa ljudima sa kojima se družim sasvim okej, to što se prema svetu ponašam kao da u meni nema života to je odbrambeni mehanizam. Nego pustimo to sa strane, vratimo se na moju neprivlačnost - ja nisam dovoljno lepa osoba za ovaj svet, to ti ne mogu dati, ali sve ostalo ako zaslužniš možeš dobiti, a to je upravo ono što ja tražim od tebe.

Međutim, da se vratim na sam početak, takvo je ludo vreme došlo da pravih i normalnih stvari skoro da nema više. Ne kažem da sam svetica, ali znam koliko vredim i šta zaslužujem. Možda nemam iskustva, čak ni u životu generalno (introvert i stacionarna osoba - ne izlazim uopšte), ali imam oči, vidim sve što se dešava, što se radi, što postoji i zato imam standarde koji su "visoki".

Od ljubavi se ne živi, ljubav nije samo voleti i samo voleti nekog nije dovoljno. Ljubav je poštovanje, poverenje i razumevanje druge osobe, a onda pažnja i briga i rešavaje problema uz razgovor jer u vezi nije ja pa ja, niti je on/ona pa on/ona, nego ste zajedno! Podržavam da u vezi svako može da ima svoje neko vreme za svoje obaveze, da ima neki svoj život, naravno da se zna granica (da se ima u vidu da ipak ne možeš biti toliko slobodan/a), ali postoji i taj zajednički život koji može ići up end down, ali nemoite zaboraviti komunikaciju i rešavanje problema tako što ćete slušati svog partnera i pronaći neku sredinu.

Znači prvi standard:
Nije dovoljno samo da me voliš, želim da me poštuješ, podržavaš i razumeš, a kada se posvađamo da me saslušaš - I SVE OVO IDE U OBA SMERA, nisam stoka da očekujem ovo, a da za uzvrat ne dajem ništa.

Dalje, drugi standard:
Povremeni znakovi pažnje kao podsetnik na prvi standard su obavezni, makar i to bilo "volim te" iz čista mira, mada neka sitnica kao čokoladica ili cvet nisu na odmet i sasvim su DOVOLJNE.

Treći standard, nadovezujemo se:
Želim da vidim trud i dokaz da me voliš, da ti značim, da me slušaš, da me poznaješ tako što ćeš ako naći ono što volim makar bilo i na drugom kraju sveta. Na primer, obiđi ceo grad da mi pronađeš omiljeni sokić, obiđi celu državu da mi nađeš omiljenu igračku koju želim, a ja nigde ne mogu da nađem, A ZA UZVRAT, ja ću za tvoju omiljenu stvar proći ceo Balkan (imam dobre prijatelje u CG, BiH i HR).

I poslednji standard:
Želim da budeš dobar čovek pre i posle svega i da mi dovedeš Dženana na svadbu, ako treba platićemo ga 60-40, naravno ti 60%.

To je to, nema više, izvinjavam se ako sam preterala.