"Došlo je vreme..." verujem da ste do ovog ovde poglavlja došli preko onog obaveštenja, pa da ne pišem opet celu rečenicu, uglavnom, ako ipak niste došli tako dovde, bilo bi lepše da se vratite tamo i to kilometarsko obaveštenje da pročitate, pa tek onda ovo ovde.
Ono, stvarno nema potrebe za čitanjem! Jednostavno mi je lakše da sve napišem ovde, da podelim javno, pa sad. Da li će neko videti ili neće, nije bitno. Bitno je samo da ja to napišem i oslobodim se tereta...
Šta se zapravo desilo u ovih šest meseci od poslednjeg javljanja?
Krenimo nekim redosledom, pa tako znači, najbolje je krenuti od nekog početka.Ukratko, pandemija i karantin 2020. godine (proleće i leto iste) mi uopšte nije smetao. Bilo mi je okej i na jesen, pogađala sam završni razred srednje škole, napunila sam 18 godina, sve je bilo super. Posle mene, na početku 2021, 18. rođendan slavile su dve meni jako bitne osobe i ja sam nekako uspela da istrajem do početka februara, a onda je sve otišlo nizbrdo i nikako da se vrati.....
Želja mi je da budem policajka; to nije moguće zbog moje visine (ja sam 1.50m visoka, a njihov kriterijum je da devojka ne sme, to jest mora biti viša od 1.63m, a i da nemam problem sa visinom trebala bi mi veze.. tako da opet ništa (za sada je nemoguće, ali ne želim od ovoga da odustanem. Nameravam da kada završim faks upišem akademiju, ako primaju ljude sa završenim fakultetom (ako ga završim)).
Uglavnom, ja sam skontala da to od toga nema ništa i srozala sam se tada u februaru. U martu, uhvatim virus, četiri/pet dana temperatura nije spadala, ali posle sedam dana od prvog simptoma bilo mi je bolje. Znači to mučenje je trajalo od petka do petka... U utorak sam se testirala na Korona virus, bila sam pozitivna😱!Tih četiri dana, petak veče sam dobila temperaturu, nije odlazila do srede. Malo spadne od brufena, pa se opet popne... Preznojavanje svake večeri, teško gutanje, desni natečeni. Prvih tri dana nisam mogla gutati ništa vruće, idućih tri/četiri ništa hladno, da ne govorim sada o jelu koja nije tečnost. To grebanje.. naježim se i sada kada se prisećam...
Znate šta je najgore od svega!? Iste simptome su imale sestričina (od koje sam najverovatnije pokupila virus) i njena majka, moja sestra, i one su bile negativne!!! Ne ide mi u glavu kako je to moguće! Još gora stvar, je da je mojoj sestri bilo još gore nego meni. Od natečenih usta, desni, jezik i grlo, nije mogla da govori. Zato ja mislim da sam i ja zakačila običan virus, a ne koronu, ali jednostavno je taj test pogrešio.. i sada, mi smo bili u karantinu 15 dana...
Znači u petak se pojavio prvi simptom, u ponedeljak sam otišla kod doktora, čekala od 9, završila tek u 12:30 i tako nisam stigla da obavim testiranje u ponedeljak već u utorak i bila sam pozitivna, a onda su simptomi u petak nestali .......
Karantin nije trebalo da nas zadesi zato što se mi bavimo poljoprivredom i svaki ne odlazak u njivu stvara prevelik problem.
Kao prvo, kao drugo, zvali su da pitaju ko sve živi sa mnom, ja ne znam da lažem, pa sam nabrojala sve.
Majka se ljutila.. a da nisam rekla, šta bi bilo kad bi došli da me provere, pa u dvorištu zateknu i njih?? Ali nema to veze, opet sam kriva!
Kao drugo, oni jesu mogli da napuste karantin, ali šta da ljudi dođu da nas provere baš u tom trenutku (ništa se ne dešava slučajno pa tako ne bi ni ta provera <neko bi nas prijavio>) i šta sad, da plaćaš? Nije da nismo pri parama, al nije baš ni da jesmo...U jednoj crtici - problem (ja) je napravio problem i bio je kriv jer se razboleo i uradio sve ono što bi svaki problem napravio (upravo problem jer ne zna ništa drugo) i bio bi kriv! Rečenica uglavnom nema smisla, ali to je to, pa ko je razumeo šta je pisac hteo reći, svaka mu čast. Moja si srodna duša 😜😜🤣🤍
I ovde ću da stanem(00.10). Umorna sam, i fizički i psihički, tako da nastavak ide ujutru ili kad već stigne.
U nastavku, čitaćete: vraćanje u klupe, spremanje maturskih ispita za kraj srednje škole, priprema za upis (koji je 28.6.). To jeste sve o školi, ali ima duplo da se piše nego što je ovde napisano, ali to naravno kada stignem. Sada vas ostavljam u miru, laku noć, dobro jutro/dan/veče....
BINABASA MO ANG
Kada snovi postaju java?
General FictionOvo nije obična priča.. ovo je moja životna. Ali ne, nije autobiografija jer ona još uvek nije spremna... Ovo je samo priča gde ću svakim novim delom pisati o novoj temi. To su u najvećoj meri moji iskreni saveti i mišljenja koja vam možda mogu pomo...