Pitate se sigurno čemu ista tema dva puta. Pa objasnila sam još na početku. Prvi deo je ono što će vam reći većina ljudi, a ovde je nešto što ću vam reći samo ja.
Let's go!
Nakon ovog postavljenog pitanja razmislite o odgovoru pre nego što nastavite sa čitanjem, iako verujem da vam to vreme nije potrebno.
Da li se ikada u životu osetite sitnim?
Nema potrebe da zalazim u detalje, zar ne? Već znate šta ovo pitanje sve znači, a vaš odgovor je mnogo puta.
E sada. Ja nisam od onih koji će pričati istu priču i koji će to negirati. Reći ću:
„Jeste, ti si sitan! Sitan si i mali, ali...“
Ali pre nego što se nađeš uvređenim, pre nego što počneš da sumnjaš u sebe, znaj da sam tek na početku!
Samo se seti malenog trna na koji si se uboo, seti se koliko ti je samo, tako malen, bola zadao.
Nemoj se setiti kamenčeta/kamenčića koji ti je upao u obuću koju nosiš, seti se kamička, onog najmanjeg. Osećaš da je toliko malen, a toliko te boli to njegovo postojanje.
Samo se toga seti kada pomisliš da ne pripadaš ovde, da nigde nemaš primenu i da tvoje postojanje nema nikakvu namenu.
Ne pripadaš tu gde jesi, ali pripadaš negde drugde. Pronađi gde imaš primenu jer negde postoji mesto za tebe. Pod ovim nebom postoji mesto za sve bez izuzetaka! Ako tvoja namena nije u onome što želiš, probaj nešto drugo. Uspećeš!
Zapamti! Sitan si i mali, ali NISI BEZVREDAN!
Samo se seti još jedne stvari. Seti se obične buđi iz koje je, uz pomoć Aleksandra Fleminga, pronađen penicilin i sve će ti biti jasno! Sitan si, ali nisi bezvredan!!!
Let's go again.
Problem današnjice. "Jaoj, ružan/a sam." Na šta ja odgovaram:
"Jesi, ličiš na persijsku mačku!"
To znači da si nekom 99,9% ružan ili ružna JER SE UKUSI RAZLIKUJU. Ko je shvatio, shvatio je.
Hvala, dovođenja. Idemo na treću stvar/temu.
Odmah da vam se izvinim na izrazu, ali odjebati ljude je pola zdravlja! I ne samo ljude već sve ono što vas nervira, sputava, sve misli koje vam ubijaju pojam i samopouzdanje oterajte, znate već gde...
Bacite taj teret jer je on beskoristan! Bukvalno vas samo muči i ništa više.
Nadam se da ste do sada shvatili stvari idu uporedo.
Ovde je slično. Ne mislite previše, ali... Ja sam od onih koje je briga za sve što preporučujem i vama. Živite svoj život i neka vas je briga za druge, a onda i za vas - nemojte paziti šta pričate, radite, šta jedete - onako kako mislite da treba tako neka bude. Sa moje strane ovo znači da ustvari ne mislite uopšte. Radite onako kako želite - sudbinu ste danas možda izbegli, za sutra sumnjam. Od sudbine ne možete pobeći.
I da, ne menjajte se ni zbog koga - savršeni ste baš takvi kakvi jeste.
To je to za ovu temu na oba načina, nadam se da sam vam pomogla barem malo.
ESTÁS LEYENDO
Kada snovi postaju java?
Ficción GeneralOvo nije obična priča.. ovo je moja životna. Ali ne, nije autobiografija jer ona još uvek nije spremna... Ovo je samo priča gde ću svakim novim delom pisati o novoj temi. To su u najvećoj meri moji iskreni saveti i mišljenja koja vam možda mogu pomo...
