𝐼𝑔𝑟𝑎 𝑖𝑠𝑡𝑖𝑛𝑒🖤

VII

Nastavila je da mi trenira živce iako sam bio spreman da joj oduzmem sve što ima. Očigledno, stajala je iza svega što je rekla i zapitao sam se da li mi je potreban neprijatelj koji je spreman da se upusti u rat sa mnom rizikujući sve što ima i voli? Međutim, mnogo veći problem od njenog sastanka s Nedićem koji nije pominjala bila je odlučnost s kojom mi je saopštila da je njeno povlačenje sa slučaja neopozivo i motivisano

- Ponavljam da nema potrebe da insistirate jer je moja odluka konačna. Ne nameravam da je promenim jer se selim - kao da se to podrazumeva, Galina je očekivala da potpuno smireno prihvatim njenu odluku. Ono što ona nije shvatala je da mi je trebao neko drčan, sposoban i bez straha poput nje

- Ne razumem zašto a to je objašnjenje koje mi ipak dugujete

- Ne dugujem Vam ništa, pogotovo ne posle pokušaja da me ponizite i naterate da se osetim inferiorno. Samo bi osoba bez mozga nastavila saradnju s nekim ko je ne poštuje i ne veruje joj. Da se ne selim, možda bih razmislila a ovako je moja odluka nepromenljiva

- Mogu da Vam pomognem ukoliko Vas je neko ucenio ili Vam preti. Toga ste valjda svesni

- Umela bih da izađem na kraj da se radi o tome, ne bi bio prvi put da se s time suočavam - presekla me je ledenim, samouverenim tonom

- Ako se radi o Nediću, Galina, verujte da su njegove pretnje prazne i da Vam ne može ništa

- Ne radi se o njemu - rekla je iznervirano i nije mi promakao trzaj lica koji je pokušala da sakrije - Svesna sam i sama da precenjuje sebe i da blefira

- O čemu se radi onda?Je l ovo stvar sujete?

- Grešite i ni ne znate koliko grešite ali to svakako ne bi bila Vaša stvar. Jedino što mogu da Vam kažem je da sam sigurna da će na moje mesto doći neko ko će ovom slučaju pristupiti pametno i bolje od mene - pre nego što sam izašao, okrenuo sam se na vratima i shvatio da u kancelariji više nema nijedne lične stvari. Kutije u uglu iza njene stolice, dokumenta koja više nisu pretile da se obruše i njena užurbanost govorile su više od bednog izgovora kojim je pokušavala da me obmane. Ipak, zatvorio sam vrata uz tresak i shvatio da je ono kopile rešilo da me porazi vrlo prljavo. Galina je bila žrtva iako sam verovao da je dorasla ovome i hodajući prema autu, zapitao sam se gde sam još pogrešio u proceni

-Šta se dešava? - Nestorov poziv je došao u pravom trenu jer sam konačno imao dokaz da me osećaj da nešto ne valja nije prevario. Jedino sam sa njim mogao da saznam šta i tome stanem na put

- Upravo se sa kutijama dovezla do svoje zgrade. Moguće je da je dala otkaz kao što si pretpostavio a mogu samo da pretpostavim da ono govno ima veze s tim. Šta je želeo od tebe?

- Ništa, poslao je finansijsku u firmu po navici a ona me je uverila da to nema veze ni sa kim i ni sa čim sem sa njenom selidbom. Bila je nesigurnija nego u pritvoru i nije ni ličila na ženu koja ga je lagano izuvala iz cipela

- Neke stvari se menjaju ali njegove uličarske metode ne. Deluje mi da je ucena u pitanju ali preko koga i šta, moramo da saznamo. Koliko je ostalo do pretresa?

- Dovoljno da mi sjebe odbranu i da uspori sve što smo počeli. Pametan je, zna da za to vreme novi zastupnik neće biti dovoljno spreman kao što zna da ga je Galina nagazila.

- Misliš?

- Siguran sam a ona nijedne sekunde nije pomenula njegovo ime, čak je i poricala da on ima veze s tim. Zašto nije tražila pomoć od mene, kada radi na mom slučaju?

- Zato što se plaši a ti vrlo dobro znaš kakav je taj strah.

- A šta ako su u dilu? Šta ako je ovo predstava kako bi sve to mogli da urade bez prepreka?

- Jebote, odavno nisi ovoliko paranoisao. Moram da idem i samo da znaš, duguješ mi još od prošlog puta

Otkopčao sam sako, dolio piće u čašu i ugasio telefon. Danas gotovo da mi ništa nije išlo na ruku a nije mi nimalo pomagalo to što više nisam mogao sa predvidim odakle će Nedić sledećeg puta udariti. Kao što nisam predvideo da bi mogao pritisnuti Galinu, moguće je da neću predvideti njegov naredni potez i to skupo platiti. Slutio sam na šta je sve spreman ali nikada nisam ni pomišljao da će to sve toliko odjeknuti
Galinino treniranje živaca nastavilo se i dalje tokom dana jer je kada sam konačno uključio telefon, njen bio ugašen. Žena koja je u rukama držala vatru i vodu povukla se kukavički i nisam mogao da odbacim pomisao da se umesto o uceni radi o dogovoru s onim govnarom. Šta god da je bilo u pitanju, nije mi se dopadalo kuda ide ta priča i nisam mogao da se oduprem pomisli da ću ponovo završiti u zatvoru, na Nedićevo zadoljstvo.