𝐼𝑔𝑟𝑎 𝑖𝑠𝑡𝑖𝑛𝑒🖤

XV

Kao da su sećanja, varljiva i nestalna, obrisala osećaj užurbanosti i uzbuđenja koji bih inače u ovakvim okolnostima imala. Nisu mi se znojili dlanovi ili padale na pamet crne slutnje. Štaviše, ka stolu za kojim me je Aljoša čekao koračala sam puna sebe i sa blagim osmehom na licu iako sam nastojala da se čak ni taj osmeh ne otme. Uzalud.

- I sad ćeš da kažeš da nisi primetila ko se sve okrenuo za tobom? - kroz osmeh je rekao nakon što je seo. Pre toga mi je pridržao stolicu, uputio kompliment i naterao da ubeđujem sebe nemo i neprekidno da je sve ovo samo deo igre.

- Ne obraćam pažnju na te stvari. Nekada, kad bi se s vremena na vreme dešavale, znala sam ali im nisam pridavala značaja

- S jedne strane mi je drago što je tako s druge strane shvatam da posle svih ovih godina i dalje ne shvataš kakav utisak ostavljaš na druge

- Što mračniji nadam se - rekla sam zabavljeno tražeći konobara pogledom dok se on smejao - Šalu na stranu, to su nevažne stvari

- Ne bih se složio ali večeras nek ti bude. Večeras sam dobre volje osim ako se ti ne pobrineš da bude drugačije

- Je l to izazov ili predviđanje?

- Šta god želiš - podigao je čašu da nazdravimo i gledajući ga u oči, podigla sam i ja svoju - Za početak

- Ne za prijateljstvo? Za nastavak saradnje?

- Prema tebi odavno nemam prijateljske namere. Nastavak saradnje prepuštam tvojoj volji. Tako da za početak - otpila sam gutljaj belog vina koje se penušalo u čaši i na licu mi je zatitrao osmeh jer sam vodeći se njegovim rečima ovaj sastanak shvatala kao izazov

- Drago mi je što nije za nas. Već sam počela da se brinem da si nemaštovit i da ćeš stvarno iskoristiti svaki kliše postupak koji postoji. Već sam izbrojala tri

- Romantika nije nemaštovita, ona je klasična - klimala sam glavom iako sam se potrudila da mi se ciničnost vidi na licu - Vaspitavan sam da poštujem žene. Manje više sam se pridržavao toga u životu ali sada pokušavam i tvoj cinizam me u tome neće omesti

- Ništa nisam rekla

- Kod tebe je Gala mnogo rečitije ono što ne izgovoriš. Svako ko te iole zna može da pogodi šta se odvija u tvojoj glavi

- Ja se ni ne trudim da sakrijem rečitost svojih grimasa. U ovom slučaju ne mogu da podnesem tu tvoju uverenost da su klišei nešto oko čega svi treba da budemo saglasni

- Nisam to rekao - nadovezao se nakon što je konobar doneo porudžbine - Iskustvo je pokazalo da je većina žena saglasna oko toga

- Da, verujem da je tvoje bogato iskustvo pokazalo - podsmehnula sam se iako sam znala da plešem na ivici noža koji je mogao da se zarije u mene ponovo. Ovog puta preda mnom nije bio nezreli i nadobudni tatin sin već muškarac siguran u to što je i šta može. Više nisam znala zašto imam potrebu da gađam slabe tačke jer mi se činilo da to odavno nije deo igre koju smo otkako sam se vratila započeli. Ovo je od igre istine postala igra strasti i umesto da prihvatim to, ja sam igrala po starim pravilima

- Je l to predrasuda ili kompliment? - osmehnula sam se shvativši da moju pakosnu, sitnu opasku nije shvatio lično

- Šta god želiš. Šta je sledeći korak? Cveće, neki poklon pre deserta ili sutra ujutru u zavisnosti od toga kako budeš procenio ishod večere?

- Ne. Sledeći korak je da zaista razgovaramo i da pokušam da objasnim bar deo onoga što ti dugujem - ispravila sam se i shvatila da po koži počinje da mili nervoza.

- Ne duguješ ništa. Znala sam i znam sasvim dovoljno - rekla sam oklevajući znajući da oboje vidimo da se plašim odgovora. Ono što Aljoša nije mogao da pretpostavi je bilo da se plašim da saznam da je zaista želeo da odem ili da je Nediću oprostio sve što je radio čim sam otišla. Kroz glavu je počelo da prolazi gomilu crnih scenarija i perle koje sam vrtela na narukvici pretile su da puknu

- Obećao sam ti iskupljenje, dopusti mi - nakon tišine u kojoj me je prodorno gledao, klimnula sam glavom i počela da pripremam sebe da ću možda zažaliti

- Želim da znam šta se desilo s Nedićem. Znam da moji strah i napuštanje grada posle svega ne mogu da se nadoknade ali bi mi donelo malo satisfakcije da znam da nije tek tako otišao u provinciju

- Nije. I jesi u pravu, niko mu to nije naplatio mada nije da me nije to što te je oterao gurnulo preko ivice, između ostalog - nakrivila sam glavu a Aljoša je klimoglavom potvrdio svoje reči - Nisam mogao da shvatim čime te je oterao. Nisam shvatao o kakvom se pritisku radi sve dok nisi otišla i dok Janko nije posle nekog ročišta malo popio i raspričao se

- To je njegova najužasnija navika. Ne postoji stvar koju tada neće ispričati

- Tačno. Nisam znao da su te njegovi ljudi pratili ili da je pretio tvojoj porodici. I nisam ga proganjao zbog toga ali zbog činjenice da te je oterao s mog slučaja taman kada si ga zgazila a meni pokazala zube jeste uticala.

- Zaslužio je i više. U svakom slučaju mi je drago što si mu vratio istom merom, ipak je taj proces bio njegovo demonstriranje sile

- Istini za volju nisam bio nevin koliko mi je bilo bitno da vi kao moji advokati verujete

- Onda nas smatraš glupim. Svi smo počev od mene znali kako stvari zapravo stoje ali je to bilo efemerno. Zastupali smo tvoje interese i u skladu sa tim i postupali. A ja sada tebi mogu reći otvoreno da bi ti bilo koji drugi, pošteniji inspektor zaista došao glave. Još prvog puta.

- Znao sam. Znam i sada ali svako poput njih ima svoju cenu. Nedićeva je bila smešna, zato je sada pozornik ali to je ono što se nikad neće promeniti

- Besplatni savet, ne govori inkriminišuće stvari pred advokatima. Neće svi biti dobrodušni poput mene

- Imao sam sreće s tobom, zar ne? - rekao je i činilo mi se da je samo u mom umu to zazvučalo dvosmisleno. Možda zbog načina na koji me je gledao ili lakoće s kojom smo sedeli i smejali se jedno s drugim, moj je um počeo da uobražava

- Za sad. Verovao ili ne, iako mi u tom trenutku nijedan od vas dvojice nije baš bio prirastao srcu, više sam naginjala na tvoju stranu. Čak i kad ste mi obojica pretili, opet sam lakše podnela tvoje pretnje. Za njih si se već izvinio, nema potrebe ponovo

- Ima. Oboje znamo da ima, Gala jer sam previše dozvolio sebi. Nisam imao prava da te na taj način vređam i iživljavam se

- Neka ostane na tome da se međusobno nismo poštovali. Znam da sam ti tražila da se iskupiš ali ne želim više da se vraćam u prošlost. Smatraj da si se za te prošle stvari pokajao, izvinio i iskupio. Zato, ovog puta ja nazdravljam - podigla sam čašu - Za novi početak - rekla sam iako sam znala da poslednji ostaci moje logike padaju u ambis. Rekla sam iako nisam znala šta taj novi početak donosi sa sobom.