𝐼𝑔𝑟𝑎 𝑖𝑠𝑡𝑖𝑛𝑒🖤

XVI

Sve se svodilo na oči koje su dobijale čudnu boju meda kada se smeje. Sve se svodilo na ženu koja je uspela da me natera da preispitam sve u što sam verovao iako skoro četiri godine nije bila u mom životu. Sve se svodilo na Galinu koja je zaslužila da se iskupim i bez reči podnesem iskušenje koje je sa sobom donosila. Galina koja je odbijala poklone i koja se sve češće smejala dok sedimo jedno kraj drugog. Moja Gala koja je tražila samo nekog ravnog sebi i koja nije želela da me menja; koja me je imala u šaci i koja toga nije ni bila svesna.
Možda zbog toga a možda zato što sam osećao duboko u sebi da je ovog puta drugačije, poštovao sam granice koje je postavila i svoje potrebe gasio hladnim tuširanjima.

- Hoćeš da kažeš da si ponovo poljubio vrata?

- Ha ha, veoma zabavno. Ne sećam se da sam se smejao kada te je moja sestra umalo oterala iz zemlje

- Izgleda da vam je to porodična crta pošto si ti Galinu oterao iz grada - namrštio sam se a Konstantin se i dalje cerio - Jesi li sigurna da ti neće ponovo pobeći?

- Jesi li bio siguran da će Kasija da se useli kod tebe?

- Shvatam. Rizikuješ jer je mnogo teže da ne učiniš ništa. To zapravo mogu da razumem. I zabavlja me sve ovo jer sam bio na istom mestu i jer sam isto više puta poljubio vrata

- Ne želimo da znamo - rekao je Nestor mrzovoljno i obojica smo pogledali njegovo sumorno lice - Ne morate da me gledate kao strine, ne želim da znam jer se ipak radi o našoj sestri. A što se tebe, Romeo, tiče, odavno sam sumnjao da te je zatvor pokvario

- Trebao sam da ćutim, s vama očigledno čovek ni o čemu ne može da razgovara. Tebi sam, zete, više puta omogućio da porazgovaraš s Kasijom iako nisam trebao, pogotovo onda na krovu. Šteta što te nije gurnula! - okrenuo sam se ka Nestoru koji se pritvorni smejuljio - A zbog tebe sam, kretenu, zamalo prekinuo saradnju s Vukašinom i pojeo sva ta govna kada si konačno odlučio da se ponašaš kako treba prema Margiti

- Tačno i zato ću ti dati besplatan savet - setio sam se Galine i svakog puta kada je izgovorila tu rečenicu - Šta god uradio, šta god planirao, ne dozvoli joj da sumnja. Zbog sumnje, Margita je bila spremna da nestane i ostavi sve iza sebe iako je još uvek bila klinka tako da mogu da zamislim na šta je spremna opasna advokatica

- Advokatica je spremna na sve da ga dovede do nervnog sloma i pre nego što krene da se brani, poslednji put sam tome i sam prisustvovao. U dva poteza i Aljoša je izleteo na vrata

- Šta ćeš sada? - bilo je pitanje koje sam sve češće postavljao sebi. Žena poput nje nije tražila da se stvari odvijaju taktično i suptilno ali je posle svega što je prošla to zaslužila. Znao sam da moram da se iskupim za bahate, osione i nepromišljene postupke koji su je uplašili i naterali da se oseti nezaštićeno i nesigurno. Znao sam da joj dugujem mnogo više nego što je tražila i zato je pitanje šta ću sada postajalo sve teže. Ipak, slegao sam ramenima a razgovor je otišao u drugom pravcu a onda i njih dvojica, svaki svojoj kući u kojoj ih je čekao neko. Neko ko razume, oprašta i prihvata jer su i oni sami bili spremni na to.

Da li bi Galina bila u stanju da prihvati i razume to kakav sam i zašto je to tako? Da li bi se pomirila sa nekim stvarima koje su povremeno umele da me savladaju i zbog kojih sam postajao ogorčen i otrovan? Nisam znao ali sam želeo da može. Želeo sam jer mi se činilo da sve to što me vuče ka njoj mora biti jače od svih slabosti, mana i grešaka koje smo jedna prema drugom imali.

- Napreduješ. Počeo si da zoveš i najavljuješ se pre nego što mi baneš na vratima? - zabavljeno se javila i činilo mi se da u njenom glasu više nema prekora s kojim bi se ranije javila

- Uči od mene, draga, jer ti i dalje tapkaš u mestu. Šta radiš večeras?

- Večeras nisam planirala ništa ali i sva sam nikakva, odvikla sam se od ovakvog tempa. Ti?

- Mislio sam na tebe pa mi je palo na pamet da izađemo ali pošto nisi raspoložena, doći ću kod tebe - rekao sam znajući da će iste sekunde sat u glavi početi da joj odbrojava. Tajac koji je nastupio me je zabavljao i zato sam nastavio - Gala?

- Tu sam. Ne dolazi, čekaću te u 8 ispred zgrade - rekla je najzad ali ovog puta u njenom glasu čuo sam zabavljenost

- Znao sam da ćeš postupiti pametno

- Ma proklet bio! Bolje bi ti bilo da ne zakasniš!

- I ja jedva čekam da vidim tebe - prekinuo sam poziv i mogao da zamislim boru koja joj se stvorila između obrva. Mogao sam da zamislim užurbanost s kojom će se spremati i ratobornost s kojom će me dočekati ali sam u svemu tome posle ispraznih godina u kojima su žene bile samo tela bez lica uživao i pronalazio sve više uživanja. Galina se nikad nije merila sa njima i nijedna od njih nije mogla ni da joj bude zamena. Zato sam u svemu ovome pronalazio izazov, dovoljno zanimljiv da me pitanje šta sada ne opterećuje, dovoljno bitan da konačno dam sve od sebe. I možda Galina ne može sada da prihvati sve što jesam ili ponudi više ali će hteti. Poželeće me isto kao što sam ja nju jer naša igra istine odavno više nije bila samo to.