𝐼𝑔𝑟𝑎 𝑖𝑠𝑡𝑖𝑛𝑒🖤

XII

Činilo mi se da Aljošin pogled prodire ispod tanke, svilene, prugaste košulje koju sam obukla ne želeći da se krijem ispod teških, grubo sečenih sakoa. Možda zbog njegovog pogleda a možda što smo se ponovo našli sami, po koži je prolazilo hiljade trnaca

- I dalje ne znam šta tražiš ovde - rekla sam nehajno ne dižući pogled s papira koje sam pažljivo pregledala i slagala na nekoliko gomila pred sobom

- I dalje ne znam zašto si toliko naklonjena Konstantinu i Kasiji - praveći pauzu pre nego što je izgovorio ime svoje sestre, Aljoša je namerno želeo da me izazove

- Jesi li razmislio da to radim tebi iz inata?

- Smešno. Zaista želim da znam, bez ironije ili cinizma, čime su te kupili

- Nisam na prodaju da bi mogli da me kupe a naklonjena sam tvojoj sestri jer mi je prijatelj. Kao što si svojevremeno zapazio, neslavno sam u životu odabrala sve sem karijere a tvoja sestra mi se strpljivo i nesebično našla u onim danima kada si mi govorio da imaš moć da me uništiš ili digneš do neba. Tako nešto, ne sećam se tačno ali je to suština

- Ti si neverovatno zlopamtilo

- Možda. Ali si ti licemer i podjednako umišljen kao tog dana tako da ponovo pitam zašto si još uvek ovde? - pogledala sam ga direktno u oči i nadala se da ne oseća ili ne prepoznaje da je srce palo na dno stomaka. Nadala sam se da ne vidi da energija, čudna i opijajuća koju budi u meni svoj put nalazi kroz otrovne reči i pakosne opaske. Nadala sam se da će videti da sam postala ljuštura ali da neće želeti da zna ima li još nečega u toj praznoj i krhkoj ljušturi

- Hteo sam da ponudim ruku pomirenja. Ponovo, pošto ti to ne umeš

- Aljoša je hteo. Aljoša želi, Aljoši treba. Otkako sam te srela uvek se radilo o tvojim željama i prohtevima i oduševljava me što sa trideset i kusur godina ne shvataš da se taj način razmišljanja prevazilazi u osnovnoj školi!

- Ne znaš o čemu pričaš

- Znam. Odavno sam ti rekla da si čovek koji svet vidi sebično, isključivo kroz svoje zahteve i želje i stojim iza toga

- Ti si ubeđena da vidiš svet najispravnije moguće i da si najpametnija toliko da ti vrlo često promakne suština stvari

- Ne promiče mi već nemam volje da u stvarima tražim skriveni potencijal ili značenje. Nemam volje a ni naivnosti da verujem u stvari koje možda mogu da se promene, još manje u ljude

- Što se savršeno nadovezuje na to što sam rekao. Stvari su kod tebe crne ili bele na toliko površan način da čak i kad nisi u pravu, nećeš da priznaš, nastavićeš po svom samo da bi tvoja bila poslednja

- Ti pričaš o tome? Ti?! - rekla sam bacajući olovku iznervirano na papire - Onog sekunda kada si shvatio da nisam žena koju bi mogao da zavedeš ili šarmiraš, počeo si da se ponašaš kao najveći drkadžija i mamin sin. Čak i da nisi, ponašao si se tako i to sa mnom još uvek radiš! A ja stvari nazivam onako kako ih vidim, lepi moj, bez ulepšavanja ili pogoršavanja. Da ne pominjem tvoju umišljenost ili potrebu da poniziš sve ljude koje ne možeš da slomiš, uceniš ili zavedeš

- Da sam želeo da te zavedem, već bismo završili u krevetu

- Ne bismo jer sa tipovima poput tebe ne ulazim zajedno ni u lift - rekla sam uobraženo znajući da je u pravu. Rekla sam sećajući se klecanja u kolenima koje sam osećala svih onih sastanaka tokom kojih je sedeo pored mene i kada se njegov miris uvlačio u svaku poru mog tela - I prošlog puta smo završili ovako. Ne želim da dozvolim da od mene praviš objekat ili vreću za udaranje

- Ni prošlog puta to nisam želeo

- Jesi. Želeo si da me kupiš, da staviš cenu na sve što jesam da bi se osećao bolje i sigurnije

- Plašio sam se! Plašio sam se da ćeš ukoliko ponudi više otići ili im pomoći da me smeste u zatvor. Ponašaš se kao da se ničeg u životu nisi plašila

- To ti ne daje za pravo da me ne poštuješ i ponižavaš. Nije davalo ni tada a kamoli sad!

- U pravu si. Preterao sam - povukao se i činilo mi se da je Aljoša postao jedina osoba na planeti s kojom nisam umela da izađem na kraj. Deo mene, manji od zrna peska, želeo je da vidi drugačiji ishod ali je za to trebalo da postanemo drugi, bolji ljudi koji tokom svih ovih godina nismo postali ni on ni ja - Pitala si me zašto sam ovde ili koji je moj problem i ne znam. Voleo bih da znam pogotovo jer su svi oko mene sigurni šta i zašto rade. Pogotovo ti.

- Ne znaš koji je tvoj problem sa mnom? Hoćeš da kažeš da me ne prezireš ili da te ne izluđujem?

- Nisam rekao da me ne izluđuješ ali te nikad nisam prezirao. Do đavola, tako pametna žena bi trebala da zna zašto izluđuje muškarce!

- Šta hoćeš da kažeš? Da te ne izluđuje to što sam uvek spremna da odgovorim, što razgovaram s tobom bez imalo takta i diplomatičnosti i što ne skrivam animozitet? - Aljošin osmeh me je zbunio i činilo mi se da bi svako drugi na mom mestu znao zašto se prokletnik smeje - Šta se sad koji moj smeješ?!

- Jer i ja tebe izluđujem ali za razliku od mene, ti ne znaš zašto - i dalje se osmehujući, Aljoša se primicao i znala sam da treba da se udaljim ili ustanem. Ipak, i dalje sam sedela osećajući da sam time napravila izbor koji je hio potpuno nelogičan i sulud - Ne izluđuje me što imaš spreman odgovor na sve ili što ne skrivaš koliko ne podnosiš neke moje osobine. To me zabavlja jer te uprkos tome privlačim a ti ne znaš kako da odoliš

- Ti si potpuno poludeo - rekla sam ispod glasa osećajući ponovo njegov miris i dah bezobrazno blizu - Izluđuješ me jer i dalje u meni vidiš objekat, i dalje misliš da se svet okreće oko tebe

- Za nekog ko se toliko borio za istinu suviše lažeš - rekao je zabavljeno a u očima mu se pojavila čudna iskra - Kako god da me vidiš, ne možeš da porekneš da sam uvek pričao istinu a istina je da me izluđuješ jer ne shvataš koliko privlačimo jedno drugo. Izluđuje me to što se raspravljaš kako ne bi priznala sebi da me ne bi odbila

- Gluposti! - tren nakon što sam izgovorila reč kojom sam se branila od istine, Aljošine usne su se spojile s mojima. Sve ono što nisam želela da kažem, govorile su moje usne koje su mu gladno odgovarale i činilo mi se da izdajem samu sebe i uživam u toj izdaji.

Sekund nakon što sam sklonila ruke s njegovih ramena iako nisam bila sigurna kada sam ih i stavila, sedela sam osećajući da se rumenilo razliva po obrazima. Usne koje su bridele po prvi put su preglasno ćutale i činilo mi se da je jedino ispravno da ode. Ili odem. Barem dok ne shvatim kako smo došli do ovoga

- Da sam znao da je ovo način da se ućutkaš, odavno bih popustio željama

- Ovo ne sme da se ponovi

- Da, da, pogrešno je i tako dalje. Poštedi nas, Galina, jer si i sama svesna da će se ponoviti. Ponoviće se jer jedini razlog zbog kog se do sad ovo nije desilo je bila tvoja jebena uštogljenost

- Bio si mi klijent! - uhvatila sam se za glavu znajući da sam pogrešila i naglas rekla ono što sam skrivala od same sebe - I ne samo to, ne želim da robujem impulsima i odlukama donesenim iz niskih pobuda. Ovo nije posledica moje uštogljenosti

- Nije jer sam još onog dana kada sam te ugledao na terasi video da si konačno prihvatila sebe. Konačno nisi imala potrebu da se skrivaš ili plašiš mojih pogleda. I zato će se ponoviti, jer je i tebi to potrebno

- Seks je svima potreban, znaš, homeostazni motiv. To se uči još u drugoj godini srednje tako da tom banalizacijom ne postižeš ništa

- Nije ti potreban samo seks. Potreban ti je pravi, životinjski seks koji dugo nećeš moći da zaboraviš

- A ti si nepopravljivo umišljen i siguran da to možeš da mi pružiš? - nasmejao se a ja sam odmahnula glavom trudeći se da sakrijem da sam gorela ispod kože

- Voljan sam da ti to dokažem

- Nema potrebe- rekla sam ishitreno iako se u glavi stvorila grešna, primaljiva slika naših spojenih tela - Ne sad, ne ovde. Ne nikad. Ovo se neće ponoviti!

- Još da si stvarno sigurna u to, Gala - rekao je i ponovo me poljubio. U tom trenu, činilo mi se da me pored usana izdaje čitavo telo i bilo je pitanje trenutka kada će me izdati i razum.