𝐼𝑔𝑟𝑎 𝑖𝑠𝑡𝑖𝑛𝑒🖤

IX

Četiri godine kasnije

Vozio sam krivudavim putem nadajući se da nisam pogrešno shvatio instrukcije koje su mu u centru obližnje varoši dali. Vozio sam nadajući se da ovo neće biti uzaludno pošto je bilo suludo. Svako od nas sebi može da dozvoli takvu vrstu slabosti ili sam time umirivao logiku koja me je kroz život neumorno i nepogrešivo vodila
Kuća, jedina koja je odgovarala opisu koji su mi dali bila je drugačija od onog što sam zamišljao. Bila je daleko od male bele kućice u cveću iako se miris cveća širio i činilo mi se da vazduh miriše kao bilo koje malo primorsko mesto na Mediteranu. Drvo koje je stajalo kraj automatske kapije bilo je maslina i činilo mi se da danas ništa nema logičan sled. Više nisam bio siguran gde sam ili kako sam dovde došao ali sam barem čvrsto verovao zašto sam tu

- Dokle nameravaš da stojiš tu? - pitala me je odsečno i u tom trenutku kao da mi je vazduh izbijen iz pluća. Na osunčanom tremu u tamno zelenoj haljini stajala je Galina, kose koja se od povetarca pomalo mrsila.

- Dok me domaćica ne pozove unutra - rekao sam ne skidajući naočare za sunce. Gutao sam pogledom svaku oblinu koju je haljina istakla, pogotovo grudi koje sam mogao da zamislim mnogo življe nego ranije. U tome me je prekinulo otvaranje kapije koje je značilo da me pušta na mesto gde je mislila da je dovoljno skrivena od svega što je bila

U to nisam bio više siguran kada me je ostavila samog za stolom u dvorištu. Stolice od pletenog pruća bile su neudobne, mesto suviše osunčano i okrenuto tako da te ukućani primete čim ustaneš. Oprez očigledno nikad nije jenjavao kao ni potreba da naglasi da je ovde retko ko dobrodošao

- Koji đavo te je doneo ovamo? - osmehnuo sam se sećajući se njenog kontrolisanja i obuzdavanja naravi. Čak i tada umela je da kroz zube ujede ali sada je te jetke ujede pratila čudna doza smirenosti i sigurnosti

- Treba mi tvoja pomoć

- Ne bavim se više advokaturom. Prestala sam pre četiri godine, sećaš se, tada sam vam otkazala punomoćje - rekla je spuštajući šolju pred mene.

- Sećam se. Međutim, mislio sam da će te zanimati makar iz puke radoznalosti

- Radoznalost koju si dobro primetio u mom karakteru nije više vezana za tu đavolju profesiju. Uzalud si trošio vreme i novac

- Jedino ti možeš da mi pomogneš

- Ti si..neverovatan. Ne zanima me šta je u pitanju. Nije mi drago što te vidim i zaista ne želim da ti pomognem. Ni tebi ni bilo kome iz tih krugova

- A Kasiji? - blagi trzaj na licu odao je da je zaintrigirana i znao sam da sam ubô pravo u nit koju sam od dolaska pokušavao da pronađem - Ne bih sigurno došao zbog sebe, toliko te poštujem

- Polaskana sam - rekla je podsmešljivo dok joj se bora stvarala među obrvama

- Pitaj me šta želim, Galina. Znam da želiš da znaš to. Pitaj me zašto sam došao umesto nje i šta posle svega želim od tebe

- Zanima me samo da li je Kasija stvarno u problemu ili blefiraš kako bi ovaj razgovor potrajao još koji tren

- Ne blefiram. To je nebuloza, pravna i birokratska ali ona želi da se time baviš ti. Jedino tebi veruje dovoljno da bi pokazala sve papire koji su stigli iz Prekršajnog suda - senka u tamnim očima na tren je zasijala i učinilo mu se da prepoznaje žar koji je nekada imala. Nekada dok je nosila odela krojena tako da pokriju svaku naznaku zamamnosti, odela čija je boja ubijala svu zavodljivost kojom je u ovom selu na običnim stolicama isijavala

- Pozvaću je. Broj valjda nije menjala

- Ne. Promenila je život pošto je ostala trudna sa Konstantinom, proširila posao i u Grčkoj ali broj nije. A ti?

- Broj sam promenila isto onda kada sam se sklonila od svega. I pre nego što me pitaš iako sumnjam da ćeš mi verovati, to je bila najbolja odluka koju sam ikada donela - izbegavala je da odgovori na ono što sam zapravo pitao i dozvolio sam joj jer sam već sada znao da je ovo prvi u nizu susreta posle svih ovih godina

- Verujem ti jer znam od čega si pobegla. Ovo mesto je odlično za skrivanje

- Nisam se sakrila! - rekla je ratoborno - Ako ciljaš na to što Nestor nije mogao da ti kaže mnogo to je jer sam ja to od njega zahtevala. Nije ti rekao da sam ga zvala i zamolila da ne šalje svoje ljude ovde jer ne želim da se igram lova i skrivanja?

- Rekao mi je. I zato nije želeo da kaže šta je sve otkrio niti sam navaljivao. Pretpostavio sam da treba o nečemu da razgovaramo dok budemo sedeli i pili kafu

- Kafu smo već popili - rekla je i ustala, namevarajući da se udalji. Iznenadivši sebe, ustao sam i povukao je za ruku. Okrenuta ka meni, Galina je i dalje izgledala ratoborno iako sam mogao da osetim koliko joj srce brže lupa - Davno si mi rekao da te ne zanimaju žene poput mene

- Bio sam nezreo i glup. To si mi stavila do znanja rekavši da je za tebe moć afrodizijak. Nadam se da je i dalje

- Uzalud. Više nisam takva žena - rekla je ravnodušno uporno izbegavajući moj pogled. Pustio sam je znajući da neće otići iako sam osećao da je to što najviše želi da uradi - Šta želiš od mene Aljoša? Poslednji put kad smo vodili ovakav razgovor učinio si sve što si mogao da me poniziš. Ako si došao zbog toga, vrati se otkuda si i došao!

- Došao sam po pomoć ali to ne znači da ne treba da razgovaramo

- Razgovor nam nikad nije išao - rekla je skupljajući šake na butinama. I njih sam ispod zelene haljine mogao da zamislim

- Valjda smo se posle toliko godina promenili. Štaviše, došao sam i zbog toga - nakrivivši glavu upitno me je pogledala i nisam mogao da je krivim što mi ne veruje - Dugujem ti izvinjenje. To što sam radio plašeći se da ti poverujem nije pristalo ni desetogodišnjem detetu a kamoli meni

- Šta to kog đavola radiš?! - rekla je sebi u bradu nakrenuvši glavu a ja sam privukao njenu stolicu svojoj

- Neću da te lažem. Dogodile su se neke stvari koje su Despota, mog mlađeg brata navele na takvo ponašanje i pokušavajući da njega urazumim shvatio sam neke stvari. Shvatio sam da sam bio bahat, pun sebe

- Odvratan i osion - dodala je brže nego što je želela dok joj je izraz lica ostao

- U pravu si. A onda se dogodila Srnina tragedija i shvatio sam da mojoj porodici treba odgovorna i stabilna osoba a ne isfrustrirano derište

- Žao mi je. Pratila sam taj slučaj i bila u kontaktu s Kasijom. Još sam privodila neke poslove kraju i znala sam koliko joj teško pada što ste Novak i ti sve preuzeli na sebe

- I Despot - rekao sam ogorčeno sećajući se dana u kojima sam želeo da ubijem čoveka zbog kog moja sestra od ujaka više nije bila svoja i zbog kog se plašila svoje senke - Je l istina?

- Jeste - rekla je ne okolišajući i ponovo sam pomislio koliko mi se dopada njena direktnost. Smelija nego kada je odlazila, Galina je imala stamen izraz lica i činilo mi se da po prvi put u meni vidi ravnopravnog sagovornika. Možda je uveravala sebe da nije ista žena ali bila je, u svojoj suštini - Neću da te lažem, zvala me je njegova supruga. Kako se beše zove... Mirjana, Marija

- Marijana Kralj

- Da. Svakako, rekla je da ne pita za cenu sve dok dokažem nevinost njenog supruga. Objasnila sam joj da zatvaram svoj ured i da svakako ne mogu da joj pomognem. Čak me je i taj razgovor uprljao, osećala sam se kao da ću oguliti kožu s leđa

- Hvala

- Ne zahvaljuj. To sam učinila iz ljudskosti, ne zbog odanosti. Uskoro će mrak, trebao bi da kreneš i saopštiš svojoj sestri da ću joj pomoći jer je to najmanje što mogu da učinim za nju

- Hvala ti - rekao sam uzimajući naočare za sunce sa stola. Ustala je i propustila me ne skrivajući olakšanje što odlazim - Nisam ti rekao, izgledaš lepše nego ranije. Pogotovo u toj haljini, više ne moram da se mučim da zamišljam šta je ispod

- Doviđenja Aljoša - rekla je nehajno okrenuvši mi leđa i po prvi put, advokatica je završila naš razgovor relativno smireno. Posle svega, shvatio sam da sam ranije bežao od izazova kakav takve žene predstavljaju i zato sam sada bio spreman da joj pokažem da mogu da izađem na kraj sa svime čime se brani od privlačnosti koja je među nama od prvog trenutka postojala.