𝐼𝑔𝑟𝑎 𝑖𝑠𝑡𝑖𝑛𝑒🖤

X

Nisam lagala. Laž je boja koja na svakome od nas ostavlja prljav, uočljiv trag i retko kome uspe da taj trag sakrije. Zato nisam volela da lažem iako sam bila svesna da je to ponekad neminovno. Nisam lagala Aljošu iako sam imala nameru da to učinim onda kada sam stala na trem, umirući od želje i istovremeno plašeći se da saznam zašto je tu.

A znala sam više nego što sam trebala i više nego što sam smela da priznam drugima. Likovala sam kad je Nedić zbog svoje korumpiranosti premešten negde u provinciju kao pozornik. Znala sam da u toj pobedi niko nije pomislio da ga kazni za strah i poniženje koje mi je priredio. Znala sam da sam za sve njih ostala kukavica, osoba koja je okrenula leđa i pobegla ali sam posle svih ovih godina mogla da živim s tim.

Dok sam posmatrala ono malo stvari koje sam u kući koja je u početku bila samo vikendica imala, nisam mogla da se ne setim neizvesnosti s kojom sam se vraćala u grad. Straha da se ne sretnem s bilo kim od njih koji su me iz grada udaljili i da pokleknem. Bila sam slaba, slabija nego što sam smela sebi da dopustim i znala sam da je nečasnije ali bolje po mene da se povučem.  Sve bitke u kojima sam tad bih izgubila svakako, ovako sam samo sebe poštedela suočavanja s porazima.

- Halo?! - javila sam se spuštajući jedan od par sakoa koje sam u ovom ormaru imala i koji sam prekrojila tek kada je odraz u ogledalu ponovo počeo da mi se dopada

- Čujem da se vraćaš u grad

- Vesti brzo putuju. Ne znam ko ti je rekao ali želela sam da vas iznenadim kad se pojavim u uredu - Lana se nasmejala a meni je bilo drago što me je pozvala. Neki ljudi su mi spontano i suptilno pokazali da prijateljstvo ne mora da bude neprekidno očekivanje i obaveza. Sa njima bilo je razumevanje, podrška i opraštanje svih malih mana koje ih izluđuju

- Kasija me je zvala juče, nameravala sam da te pozovem još sinoć ali smo Petru vodili na neki rođendan i kada smo došli bila sam suviše mrtva a i setila sam se da tu ležeš s prvim mrakom

- Nisi morala, svakako sam nameravala da se vidimo dok budem tu. Nikad do sad nisam došla do grada a da nisam svratila

- Znam ali ovog puta mi se čini da to neće biti u trku

- I da i ne. Postoje stvari koje ću obaviti u žurbi a postoje i one kojima ću posvetiti vreme. Vi ste u ovoj drugoj grupi

- Moram da ti priznam da mi je drago zbog toga iz sebičnih razloga; Janko i ja smo ove godine razmišljali da ne dođemo tu kod tebe jer nam je bilo glupo što smo uvek mi tvoji gosti a ti naš nikada ali sada.. Sada si nam recimo dala pokriće da ponovo ostanemo desetak dana

- Biće mi zadovoljstvo. Čuj, moraću da vas iskoristim za neke stvari i okupiram jednu prostoriju ukoliko kod Kasije bude prevelika gužva - rekla sam to ne skrivajući nezadovoljstvo a Lana se nakašljala

- Morala sam da zatvorim vrata, da deca ne uđu i ne prekinu me dok mi prepričavaš susret sa Aljošom posle toliko godina pošto pretpostavljam da na njega ciljaš, zar ne?

- Moraću da te razočaram ali i dalje ne mogu da podnesem njegovu nadobudnost. Možda je došao iz nesebičnih razloga ali se postarao da čujem dovoljan broj "Ja pa ja" da razlog njegovog dolaska postane manje važan

- Bude malo jebeno kad nisi jedina pametna osoba u prostoriji?

- Lana, molim te! Nikad nije to bilo u pitanju - mogla sam da zamislim njen pogled i zato sam se nasmejala - To mi nikad nije smetalo, meni je samo smetalo što tako pametna osoba robuje svojim impulsima i ponaša se kao ostareli tinejdžer

- Ako ti tako kažeš. Vaši razgovori su mi uvek bili neopisiv izvor zabave, pogotovo što si pazeći da ne narušiš distancu i etiku umela da mu zavučeš

- Prvo, nikad to ne bih tako formulisala a drugo nameštao se sam. Kako su klinci?

- Klinci su sada klinka i tinejdžer koji se već neko vreme kupa trinaest puta dnevno i telefonira dva puta više. Lakše mi je padalo kada mi je smetao po kući i postavljao milijardu pitanja nego sada kad ni ne znam gde je

- Poljubi ih oboje. Pretpostavljam da on neće doći s vama?

- Grešiš zato što je isplanirao svaki dan s društvom odatle. Ti ćeš biti samo prenoćište ili restoran. Moram da idem pošto trenutno kolju jedno drugo, čujemo se i vidimo se

Znala sam sa čim sve moram da se suočim kad dođem a moji prijatelji i deo porodice bili su jedina lepša strana toga. Znala sam da moram da pogledam u oči sve one koji veruju da sam pobegla i da njihovu osudu stoički podnesem jer sam to izbegla pre četiri godine. Međutim, iako sam negde u kostima bila ista, moja koža bila je otpornija na njihove poglede, osudu i upiranja prstom. Postala sam otporna na žaljenje, likovanje i sitna potkusurivanja kojima prekraćuju vreme jer sam se u taj grad posle dugo vremena vraćala sa ciljem. Svi raniji dolasci i odlasci su ličili na beg, na skrivanje od svoje sene a sada sam se vraćala sa valjanim razlogom.

Međutim, postojala je stvar koju sam ovog puta morala i sama sa sobom da raščistim i koja je me je i prvog puta pomerala iz ravnoteže. I nije pomagala što je izgledala kao grešno, neodoljivo zadovoljstvo i što me je telo izdavalo kada je blizu ali mi se činilo da sam i dalje više nego sposobna da izađem i sa sobom i sa Aljošom na kraj. Razlika u odnosu na ranije bila je što sam sada bila jača, manje osetljiva i smelija nego prvog puta kada su naša dva ega započela rat. I premda sam mislila da neće biti tako, rat se nastavlja baš onamo gde je stao.