"Di ćeš sad, Lucija?", derao se Joško kroz hodnik hotela. Pola reprezentacije je izašlo da vidi što se desilo.
"Makni se od mene, Gvardiole! Gadiš mi se!", uzvratila sam mu vikanjem.
"Ej, eej.. što se dešava? Jole, što si učinio mojoj seki?", prišao je Borna sa očigledno spremnim pitanjem.
"Nista. Tvoja seka Luce misli da sam namijerno uradio ono na aerodromu, zbog medijske pažnje, a to je samo uzeo ju za ruku!", pravdao se.
Zar je uopste moralo da dođe do ove drame? Taj kreten se prodao za malo pažnje i lajkova. Meni to ne treba u životu.
"Idem da se prošetam! Borna, ne idi za mnom!", napomenem brata da mi ne treba portparol niti savjetnik. Imam dovoljno godina da razmišljam o potezima u životu.
Izašla sam iz hotela i prošla glavnom uličicom koja vodi do plaže. Nadam se da će da me opusti zvuk valova mora. Samoća i mir u glavi su sve sta mi treba trenutno.
Hodajući plažom, ugledala sam Andreja. Nije mi bilo jasno zašto je sam tu, pa sam odlučila da kulturno priđem.
"Ej, Andrej!", prišla sam i obratila mu se.
"Ej, Luce. Otkud ti?", pogledao me je preko ramena.
"Evo pobjegla od ekipe. Treba mi mir!", budem iskrena te se spustim na pod pored njega.
"Desilo se nešto loše?", pogledao me je opet. Pokušala sam da ne reagujem na taj čudan pogled, al nisam uspjela. Potonula sam u tim smaragdnim očima.
"Ne, neću sad o tome!", skrenem pogled nakon nekoliko dugih trenutaka gledanja.
"Vraćam se za Zagreb!", kažem te se on cimne.
"Ne kapiram što? Ostavljaš nas?", u glasu mu se čulo razočarenje. Zašto tak reaguje?
"Moram. Borna novinarima jedino nije moju sliku pokazao, a I ime rekao.. nebitno.. mrzim novinare!", objasnim ukratko.
Ćutali smo narednih desetak minuta. Zar je moguće da svaki put kad izađem napolje da se "smirim" da naiđem na njega? Zašto na mene djeluje pozitivno?
"Šta je s tobom? Nisi sretan jer smo pokupili bod na prvenstvu?", ovaj put ja pokrenem razgovor.
"Ma kakav, fudbal mi je sad na kraj pameti!", čudo, mom bratu je nogomet prvi na listi.
"No, što ti je? Nisi džabe tužan?", nastavim razgovor.
"Ma ništa.. imam u cilju stvarno da uzmemo kao ekipa to zlato, ali.. ne znam.. ", zastane te se opet pogledamo.
"Šta?", previše daleko će da ode ovo, ali nema veze.
".. iduća je Kanada, pa Belgija.. ako prođemo grupu...", krene da priča.
"...što i oćemo!", nadovežem se.
"Drago mi je što si tu!", nasmijao mi se.
"Unosiš vedrinu u situaciju!", dodao je.
"Mislis na dolazak u Katar ili?", namijerno pitam. Okej Lucija, da li si se zaljubila? Ma ne, opet je prolazna faza. Samo imaš simpatije kao prema većini stranih nogometaša.
"Na sve.. da nisi došla i na plažu sad, utopio bih se u crnim mislima!", odgovorio je.
"Fali ti cura?", namijerno pitam.
"Ne!", odmahne glavom.
"Nemam curu!", rekao je.
"Daj.. se zezaš??", upitam praveci se zbunjena.
Odmahne glavom nakratko pogledavši ka meni. Mrzim kad to radi jer svaki put nestanem u tom pogledu.
"Što ti je onda? Kaži mii!", uporna sam da nastavim razgovor.
"Fali mi neko ko je tak blizu, a opet tak daleko!", napokon progovori. Amin. Ipak je neka cura?
"Am..", krenem rukom ka njemu al odustanem.
"Ipak je neka cura u pitanju?", prebacim pogled k moru.
"Huh.. iskreno.. da..", priznao je.
"Kaži mi nesto o njoj!", zašto si dosadna, Lucija?
"Nedostižna je, dalja od svih zvijezda, a opet sjajnija od svih...", rekao je.
"U Zagrebu je ili?", nastavila sam da saznam tko je cura. Odmahnuo je glavom.
"Nije važno, vjeruj!", rekao je te ustao s poda.
"Idem u hotel! Umor me savladao. Moram da budem spreman za nov dan!", rekao je odlazeći.
Ne znam zašto mrzim saznanje da Andrej Kramarić ima tajnu simpatiju koja je "zvijezda". Ah Lucija, da te vidi Borna da si zaluđena njegovim suigračem iz reprezentacije, umro bi od smijeha.. a i ti od blama. Okej, da li sam upravo priznala da mi se taj zelenooki dečko sviđa? 🤭
...
"Znala sam da si luda, al toliko... Lucija?", dozvala me je Lorena dok sam stajala na wc školjki. Da, doslovno stajala s markerom u ruci.
"Ne poznaješ me onda!", kažem joj sva sretna.
"Što si uradila? Da vidim!", upitala me je ulazeći u kabinu toaleta.
"Sranje!!", šokirano se uhvatila za usta kad je vidjela natpis iznad wc školjke.
"TO JE JOŠKOV BROJ MOBITELA!!", viknula je te se cijeli hotel zatresao.
"Tiše!!", spustila sam prst preko svojih usana, dajući joj znak da cuti.
"Ali ladno si napisala "tražim curu" i ostavila broj mobitela mog mlađeg brata!? Kako bi se ti osjećala da sam ja to uradila s Bornom?!", doslovno se naljutila.
"Ma što me briga za Bornu! Osveta je osveta! Sazna li Joško za ovo, znaću tko je kriv, a onda ću stvarno da odem iz Katra, ali ne u Zagreb...!", odlučna sam.
"A di ćeš?", upita me.
"Samo ćuti, inače idem daleko od svih vas!", mahnem joj rukom pred očima kao znak da krenemo ka izlazu iz toaleta.
"Njemu će sad mobitel da se usija od poziva! Znaš li ti da je onaj toalet doslovno centar svega! Tu se cure okupljaju i... ma kome ja pričam!", vikala je.
"Doslovno, kome ti to pričaš, nema smisla! Slušaj, kad bude primoran da promijeni broj mobitela, shvatiće da je trebao da drži jezik za zubima.. i ruke u džepovima na aerodromu!", slegnem ramenima dok gledam u nju.
"A o tome je riječ!!", povezala je dva i dva.
"Dzabe se ljutiš, javnost bi svakako kad tad saznala da si sestra Sose, a ovako je Joško demantirao da nema curu, kao što se piše!", pravdala je svog mlađeg bracu.
"Zbog njega sam izgubila i živce i mobitel u samo nekoliko dana! A što on čini? Mirno stoji? Neće tak ići!", okrenula je očima i otišla od mene. Ona se ljuti? Ja sam ta koja treba ovdje sve da zapali zbog tog dečka.
•Lucija se baš naljutila na Joleta, a usput i pokušava da prizna emocije koje osjeća ka Andreju. Kako biste vi reagovali da ste na njenom mjestu i da li je ispravno ovo šta ona radi? Utisci?•
Vote and comment??
