ČOBAN 🔚

5 poglavje

Milica

Drma me trema jer neznam sta da ocekujem.
Otac me danas vozi ka skoli a od sutra idem sama.

Srecno duso- zagrli me tata ispred skole.

- Hvala tata- kazem i zakoracam napred.

Ispred ulazna vrata ugledam decu sa roditeljima kako stoje.

- Dobro jutro - pozdravim ih sve a oni se okrenu ka meni.

- Dobro jutro - uzvrate mi pozdrav

- Ja sam Milica Popovic i bicu uciteljica vasoj deci-

- Dobro dosli - kazu srdacno

- Hvala vam puno
Mozemo da udjemo unutra pa da sednemo  svi i da se bolje upoznamo- predlozim a oni prihvate.

Usli smo u ucionicu i svi su se smestili.Jeste da je ucionica samo jedna ali je velika i svako odelenje ima svoj deo.

Tu uce deca iz pet okolnih sela i ukupno ce ih biti deset od prvog do petog razreda.

- Iskreno smo se bojali da niko nece doci da predaje ovdje.- kaze mlada zena koja pored sebe ima decaka koji je prvi razred a vidim da je opet trudna.

- Nemojte vise da brinete ja cu biti ovde sve dok bude imalo dece tako da slobodno mozete da nastavite da radjate jer mi od vas ovisi posao- nasalim se i svi se nasmeju.

Polako se upoznam sa svima.
Jedan ucenik je peti razred,tri su cetvrti i po dvoje ima u prvi,drugi i treci razred.
Tata je bio u pravu sva deca su fina kao i njihovi roditelji.

Polako sam se navikla i zauzela tempo.Uskladila sam casove bez problema da svima odgovara.

Dani prolaze i upoznala sam se sa roditeljima dece jer ih svakog dana donose i dolaze po njih nakon casova.

Danas je petak i zavrsila sam ranije.Nakon sto sam ispratila svu decu krenula sam i sama kuci.

Na pola puta mi je stao auto.
Sta sada da radim?
Ja sem sto znam da vozim drugo nista neznam.U Beogradu kada mi se pokvari auto zovem slep sluzbu ili mehanicara.
Koga da zovem ovdje u nedodjiju?

Uzmem stvari i krenem peske ka kuci.
Jos jedan kilometar imam stici cu brzo a kasnije cu poslati oca po auto.

Idem tako putem ka selu zadubljena u svoje misli i odjednom se ukopam u mestu.
Na pet metara ispred mene stoji bik .

Gledam ja njega,gleda on mene i niko se ne mice sa mesta.
Okrenem se oko sebe i ne vidim nikog.

Gotova si Milice - kazem samu sebi.

Setim se auta i napravim korak unatrag da bi pobegla ali i on krene zamnom.

Pogledam u sebe i opsujem na glas.Nosim crvenu bluzu sigurno ce me napasti jer sam gledala u filmovima da bikovi trce na crvenu zastavu.I da pobegnem on ce me stici tako da nema svrhe da trosim svoju snagu.

Polako odlozim stvari na zemju i pocnem da skidam bluzu.
Bacicu je iako mi je omiljena zivot mi je drazi od nje.

Skinem je i bacim u stranu a on me i dalje gleda.

Sta je sa njim grudnjak mi je crne boje nemam nista drugo crveno.

- Druze skloni se da prodjem- kazem kao da me razume o cemu pricam.

On opet nista.

Odjednom pocne da ispusta nekakve zvukove a ja zatvorim oci i pomolim se da mi smrt bude bezbolna.

🤣😂🤣😂
Hvala vam na citanju♥️