ČOBAN 🔚

3 poglavje

Milica

Nedelju dana je proslo od kada sam dobila posao.Danas sam bila i potpisala sam svoj ugovor.

Sada na red dolazi razgovor sa ocem jer skolu u koju cu predavati je zapravo u susednom selu i je na dva kilometara od sela mog oca.

Jesam razmislila kada sam aplicirala da ako dobijem taj posao preselim se tamo ali nisam pricala sa ocem o tome.

Mateju sam sve ispricala i podrzao je moju odluku a ostalima cu reci nakon njegovog rodjendana ali sa ocem moram da pricam sada.

- Halo duso- javi se moj otac veselo kao i uvek

- Hej tata kako si?

- Dobro sam duso evo upravo sam dosao sa njive pa odmaram.Kako si ti?

- Dobro sam i ja evo sada sam zavrsila sa poslom.
Htela sam da pricam sa tobom o necemu- kazem malo nesigurno

- Reci mila sta je bilo?

- Ja sam dobila posao u struci- pocnem polako

- Pa to je sjajno kceri cestitam ti- kaze srecno.

- Hvala ti tata ali ovaj ...dobila sam posao kod tebe u susednom selu.

- U redu jesi li ti zelela taj posao?

- Jesam- kazem

- Onda u cemu je problem?

- Jel mogu da se preselim kod vas?

- Duso naravno da mozes znas da je ovo tvoja kuca ali sta ti kaze majka na to?

- Ona nezna jos uvek a i neverujem da ce se puno potresati oko toga.
Ja ne bi htela da remetim vas mir ali ne zelim da putujem svakog dana zato sam htela da dodjem kod vas ako teta Snezana nema nista protiv.

- Sto bi imala protiv znas da te voli mi nemamo nikog sem tebe duso bice presrecna.Kada dolazis?- pita uzbudjeno

- Nakon Matievog rodjendana sam planirala.

- U redu duso jedva cekamo da dodjes.

Ovo je proslo dobro.

Danas je Matiev rodjendan.
Svi su bili uzbudjeni i optereceni pripremama a ja sam to vreme iskoristila da se spakujem.

Nakon sto saopstim ujutru da sam nasla posao odlazim odmah jer ne planiram vise da trpim ponizavanja u ovoj kuci.

- Sretan ti rodjendan duso moja- kazem Mateju kada dodjem na proslavu koju su organizovali roditelji.

- Hvala ti seko- zagrli me jako

- Hvala ti sto si ovde danas samnom.

- Naravno da sam ovde gde bi bila drugde?- pitam uvredjeno

- Znam ali sutra odlazis i iako ces mi nedostajati znaj da dolazim za raspust kod tebe.

- Veselim se tome- kazem nasmejano

Ja i Matej jos od kada je bio mali zajedno smo isli kod mog oca.Svuda sam ga nosila sa sobom i bili smo nerazdvojni i tako smo ostali povezani do dan danas.Iskreno nedostajace mi jedino on kada krenem ali necu biti preko sveta uvek cu naci vremena za njega.

Rodjendan je prosao savrseno.
Svi su se zabavili i uzivali u proslavi ali mene ceka krevet jer za poslednji put cu spavati u ovoj kuci.
Ustvari neznam ni dali cu zaspati od uzbudjenja ali provescu noc u sobi koja je bila moja zadnjih petnaest godina.

- Dobro jutro- pozdrvim sve za stolom i sednem.

Svi izuste tiho dobro jutro i pocnu sa jelom.

Nisam ni gladna iskreno ali mrvim hranu po tanjiru dok ostali ne zavrse.Onda odlozim pribor a Matej u znak podrske uhvati moju ruku.

- Zelim da pricam sa vama o necemu bitnom- pocnem i svi usmere pogled na meni.

- Ja... aplicirala sam za posao u struci i za dve nedelje pocinjem da radim.

- Gdje ces da radis?- pita majka

- U blizini tatinog sela- kazem ponosno.

Zena se pocne smejati toliko glasno da se trznem malo.

- Jesi li poludela Milice?Nisam ulagala u tvoje skolovanje da bi zavrsila u neko selo.

- Zao mi je majko sto sam te razocarala- kazem sarkasticno.

- Neces ici u selo nacicemo ti posao ovde- nastavi

- Ja idem samo sam htela da vas obavestim za svoju odluku.
Hvala vam cika Zorane za sve sto ste ucinili za mene- covek klimne glavom iako vidim da mu nije sve jedno sto idem.

- Nema na cemu,zelim ti puno srece i uspeh u poslu - kaze iskreno

On zna kakva je njegova cerka ali nikada nece ici protiv nje ma koliko ona bila pokvarena a takodje zna i za moje nesuglasice sa majkom ali je uvek sedeo po strani.

- Milice nemoj da se glupiras.Neces da ides tamo u neko selo i da ucis male seljace - kaze otrovno

- Sta ima lose uciti deca u selo?
Oni su kao i sva ostala deca na svetu.
Uostalom i ti si zivela nekad bas u jedno takvo selo majko ali jedno cu ti reci  možda si ti napustila selo ali ono tebe nije napustilo.- kazem i ustanem ponosno.

Ona je odrasla u selo u blizini ocevog ali nikad nije zelela da ostane da zivi tamo zato se nije ni udala za mog oca iako je on hteo.Gospodja je htela da ode u grad i evo je uspela je.
Puno ljudi mesaju poimove seljak i seljanin jer seljaci ima puno cak i ovdje u Beogradu a seljani su ljudi koji zive u selo i posteno rade i zaradjuju.

Odem u sobu i uzmem svoje stvari i nakon sto se pozdravim sa bratom i Zoranom okrenem ledja ovom zivotu i krenem u novi.

Nadam se da ce biti bolji.

I ljudi moji selimo se napokon u selo😂
Od sledeceg polavja krece prava radnja ove price 😄
Hvala vam na citanju ♥️