ČOBAN 🔚

30 poglavje

Milica

Kako se priblizava dan da donesem na svet svoje bebe sve me vise hvata neki strah i razno razne misli i scenarije mi setaju po glavi.
Stefan je stalno u blizini a kad on nije tu tu su njegova majka i teta Sneza.

Njegova majka ne radi vise u mlekari i preuzima ulogu bake.Ima pedeset i osam godina i kaze da jedva ceka da dodju unuci na svet da bi se brinula o njima.
Mlada se udala i rodila je i odgojila cetvoro dece tako da ce mi biti od velike pomoci.

Od jutros osecam bolove u dnu ledja i sve su jace.Nisam rekla Stefanu nista jutros ali sada mislim da sam trebala jer je jutros odneo ovce i krave na pasu i nece doci jos tri sata najmanje.

Polako sidjem dole da potrazim njegovu majku.

- Duso jesi li dobro?- pita kada me ugleda kako jedva hodam.

- Majko jel mozes da posaljes neko po Stefana nemogu da ga dobijem na telefon- kazem i sednem ispod trema.

- Jesu li poceli bolovi?

- Jesu jos od jutros ali bili su slabi pa mu nisam rekla nista.

- Sada ce majka da posalje neko da ga pozove ti sedi tu.

Brine se o meni kao sto se brine o svojoj deci.Ja nisam njena snaja,ja sam njena cerka zato je i ona moja majka.

Nije proslo dugo kada se vratila natrag.Vec sam se sredila i istusirala.Torba za bolnicu je vec odavno spakovana pa je samo donela i stavila u auto.

Nakon petnaest minuta Stefan je dosao sav znojav i zadihan.

- Ljubavi sta je bilo?- pita zabrinuto

- Tvoji sinovi su resili da dodju na svet danas-kazem kroz bolan krik

- Hajde sine polako odnesi je do auto ja da zatvorim kucu i idem sa vama- kaze majka smireno.

- Disi duso polako evo bicemo u bolnicu ubrzo- prica mi dok me mazi po kosu.

Stefan vozi kao pomahnitav na putu do bolnice.

- Dodjavola- kazem glasno

- Sta je bilo?- pita Stefan zabrinuto.

- Pukao mi je vodenjak- kazem tiho

- U redu smiri se evo jos par minuta stizemo.

- Ali auto je nov ljubavi- kazem pokuljeno jer je pre mesec dana kupio novi dzip najnoviji model.Iskesirao je covek dvadeset i pet hiljada eura bez razmisljanja.Kaze to je porodcni auto a njegova deca ce se voziti udobno i bezbedno.

- Jooj Boze daj mi strpljenje.- kaze dok podize ruke i moli se Bogu.

- Prestani da se zamaras sa glupostima i opusti se zaboga ovo je jedan obican auto i to je samo stvar- kaze mi dok me gleda u retrovizoru i parkira auto ispred privatne bolnice.

Jeste moj muz je odlucio da treba da se porodim u privatnu bolnicu jer njegova zena zasluzuje samo najbolje.

Doktori su me odmah preuzeli i smestili u apartman.Sve je bilo u redu i bebe su namestene pravilno pa cu se poroditi prirodnim putem.

Proslo je negdje oko dva sata kada je doktor rekao da je vreme da me odnesu u salu.Moj muz kao i uvek do sada krece samnom jer zeli da bude pored mene.

Nakon skoro sat vremena napokon je sve bilo gotovo.Ja lezim u krevetu dok on celo vreme drzi obe bebe u rukama.

- Ljubavi spusti ih u krevetac spavaju- kazem tiho

- Necu ovako mi je ljepo.

- Stefane nemoj da ih razmazujes spusti ih odmah- kazem malo glasnije.

- Ali vidi ih koliko su savrseni .Predivni si ljubavi i nasi- kaze zadivljeno.

- Jesu nasi su ali nemozes stalno da ih nosis u rukama.Uzeces ih opet kasnije sad ih spusti da spavaju.

Napokon ih spusti uz tezak uzdah.

- Hvala ti sto si ih rodila - kaze dok me grli i ljubi svuda po licu.

- Rodicu ti jos par komada ovo su tek prve dve- kazem uz kikot.

- Zar nisi psovala i vristala do malo pre u sali dok si ih radjala?

- Jesam

- I sada zelis jos da rodis?

- Zelim jer znam da ce njihov tata biti  uvjek pored mene- kazem sigurno

Ja sam najbitnija u njegovom zivotu.On to ne treba da mi govori jer ja to osjecam svakog dana.On nije jak na recima ali njegova dela,njegovi zagrljaji,njegovi poljupci i sva njegova briga o meni su dokaz za to.

Hvala vam na citanju ♥️