ČOBAN 🔚

26 poglavje

Milica

Dan mi je poceo lose ali se lepo nastavio.

Dok sam ranije mestila sto i spremala hranu Stefan je prosetao Mateju po celo imanje.Prosto je odusevljen i kaze da jedva ceka da dodje leto i da dodje da radi sa Stefanom.

Sada dok sedimo svi za stolom i cekamo da sat otkuca ponoc ja uspavljujem malu Srnu u rukama.
Primetila sam Stefanove poglede i njegovu ceznju i znam da zamislja da drzim nasu bebu u rukama ali nek priceka jos malo.

- Ljudi uskoro ce ponoc hajde da izadjemo napolju imam jedno iznenadjenje- kaze Stefan

Svi ustanemo i krenemo napolju.

Sidjemo u dvoristu a tamo nas docekaju njegova i moja porodica.

- Tata sto mi niste rekle da ste dosli i vi?- pitam sokirano.

- Eto malo da vas iznenadimo- kaze otac dok se zagonetno smeska.

Pogled na kucu je savrsen.Sva sija jer je Stefan potrosio ceo jedan dan da namesti sijalice samo da bih ja bila srecna.

- Ponoc je - kaze Marija ali niko ne cestita nikome novu godinu.Okrenem se iza sebe i vidim Stefana kako kleci sa prstenom u ruci.

- Ljubavi...- izustim tiho

- Ljubavi...zeno mog zivota,hoces li uciniti ovog cobana najsrecnijeg muskarka na svetu i udati se za njega- pita nasmejano.
Nemogu da zaustavim suze pa samo klimnem glavom ali on ne ustaje vec i dalje ceka odgovor.

- Hocu nevoljo- kazem glasnije i svi se nasmeju.

Ustane pa mi stavi prsten na domak prsta a onda me socno poljubi.Svi nam zvizde u pozadini.

Umesto da cestitamo novu godinu jedni drugima svi cestitaju nama i shvatim da svi su vec znali sem mene.

Par sekundi kasnije pocne pucnjava i ja skocim jer sam se uplasila ali kada se okrenem vidim da puca vatromet i obasijava celu kucu.

- Eto sada moze da se vidi nasa kuca cak iz Beograda - sapne mi na uho a ja se zakikocem sretno.

Jeste nasa kuca je najlepsa na svetu.

Odemo svi gore zajedno i ja odlucim da je pravi trenutak dok su pored nas nase voljene da mu dam poklon.

Odem i uzmem upakovanu kutiju iz spavace sobe i vratim se natrag.

- Izvoli ljubavi- kazem dok mu predajem kutiju.

- Sta je to?- pita zacudjeno

- Poklon za tebe uzmi ga i otvori.

- Hvala ljubavi nisi trebala da se trosis- kaze dok uzima upakovanu kutiju

- Nisam se trosila duso - prosaptam tiho.

Teta Sneza vec zna i vidim joj suze u ocima ali ostali niko ni ne sluti sta se nalazi unutra.

Otvara poklopac i gleda u cudu.

- Sta je ovo?

- Poklon koji si sam sebi napravio- kazem zagonetno.

Podize jedan test i zene uzviknu.

- Je li ovo....

- Jeste ljubavi sledecu novu godinu necemo biti sami - kazem i vidim kako mu oci sijaju.

- Dobicemo bebu- kaze zaneseno

Klimnem glavom i on se nasmeje.

- A jesam majstor napravio sam tri komada odjednom- lupi najvecu glupost

Svi se smeju ali meni uopste nije smesno.

- Ne lupaj gluposti nisu tri bebe Stefane.

- Ali ovde ima tri testa i svi su pozitivni- kaze njegovu logiku.

- Jeste ali to je samo zbog toga sto sam zelela da budem sigurna da sam trudna.I dvadeset testova da uradim pokazace isto ali necu roditi dvadeset beba covece.

- Bitno je da si trudna ako nisu sada tri bice sledeceg puta- kaze uz klimanje glavom pa me zagrli.

Jeste lud ovaj moj muskarac ali ja ga volim bas ovakav kakav jeste.

Svi nam cestitaju jos jednom jer smo mi zvezde veceri i tako skoro do jutra. Umesto novu godinu proslavimo nasu veridbu a onda odu svako svojoj kuci na spavanje.

Hvala vam na citanju ♥️