ČOBAN 🔚

2 poglavje

Milica

Dok radim u kaficu kao i svaki dan susrecem se sa razlicitim profilima ljudi.Moram priznati da je naporno jer ja licno bolje se snalazim sa decom nego sa odraslim ljudima.

Proslo je dve nedelje od mog i Matejinog razgovora i iskreno puno sam razmisljala o tome da promenim tok svog zivota zato sam aplicirala na tri oglasa za uciteljice.Za mesec dana pocinje skolska godina i uhvatila sam zadnji rok za prijavu.
Nije bilo ono sto sam zelela jer svi oglasi su bili za van grada tacnije u zabacenim selima gde ima tek po par ucenika i svi su razlicitog uzrazta ali i to ce biti bolje nego ziveti u onoj kuci.

Zato se molim bogu svakog dana da me odaberu iako ne gajim preveliku nadu.Iskreno za svaki drzavni posao potrebne su veze a ja ne zelim da nekome dugujem zato i nikome nisam rekla da sam aplicirala za posao.Moj ocuh je uticajan covek i odmah bi potegao veze da me zaposle ovde ali ja ne zelim vise da slusam predavanja svoje majke o tome koliko sam nesposobna.

Samo da odem sto dalje odavde pa gde god bilo bice mi bolje sigurna sam u to.

Dani mi prolaze u cekanju i taman sam izgubila nadu za novi zivot pozvali su me na razgovor za posao.

Idem ka uredu direktora i molim se u sebi samo da mi daju sansu.

- Dobar dan- kazem kada udjem unutra.

- Dobar dan izvolite- kaze stariji covek.

- Ja sam Milica Popovic zvali ste me zbog razgovora za posao

- Tako je ,izvolite sedite

Ne izgleda mi zadovoljno sa mojom pojavom.Pogledam se u odjecu i lepo sam se sredila neznam u cemu je problem.

- Milice jeste li procitali lepo oglas kada ste aplicirali za posao?

- Jesam gospodine

- Znaci znate da je potreban odelenski nastavnik u selo koje je daleko od Beograd?

- Znam gospodine

- Vi bi morali da putujete svakog dana po cetirdeset kilometara u jednom pravcu.Zar vam to nece pretstavjati problem?- pita zacudjeno

- Pa iskreno putovanje po skoro sto kilometara dnevno bi bilo tesko ali ja sam planirala da se preselim tamo ukoliko dobijem posao - kazem a covek rasisri svoje oci od iznenadjenja.

- Vi se sigurno salite?Sta ce mlada devojka poput vas raditi u selo koje je toliko udaljeno od grada?

- Pa ucicu decu sta bi drugo radila gospodine- kazem uvereno

- Jeste si sigurni u svoju odluku?
Vidite vi ste zadnji aplicirali i vi ste jedina nada toj djeci jer svi sto su dosli pre vas su odustali.Njihova nastavnica je otisla u penziji i ukoliko prihvatite taj posao dobicete resenje u startu na neodredzeno.

- Jesam gospodine sigurna sam- kazem sva srecna jer cu dobiti posao.

- Jel mogu da vas pitam koji je razlog zbog koji ste doneli tu odluku?

- Iskreno nisam se pronasla u ovom velikom gradu a i ako ostanem ovde neverujem da cu ikada dobiti posao u struci.Tako da mozda mi je bas ovo potrebno da bi pronasla sebe- kazem iskreno.
Covek se nasmeje zadovoljno pa ustane sa stolice.

- Onda nek vam je sa srecom Milice dobili ste posao.Iskreno se nadam da necete odustati od vasu odluku.Zvacemo vas u narednim danima da potpisete resenje za rad i ako Bog da od septembra pocnete sa radom.

- Hvala vam puno- jedva izgovorim od kolicine srece.

- Nema na cemu Milice zelim ti puno srece i uspeh- rukujemo se i napustim ured.

Boze da me neko vidi tacno bi pomislio da sam luda jer dok idem ulicom ja potskakujem od srece i imam retardirani osmeh na licu.

Prolazim pored skole gde uci Matej i vidim ga da izlazi sa rancom na ramenu.Casove su mu sigurno zavrseni pa stanem kod kapije i sacekam ga .

- Seko otkud ti ovde?-

- Evo dosla sam da te uzmem iz skole.

- Ne budali se nisam mali- kaze ozbiljno.

- Ma salim se ,prolazila sam ovuda pa kada sam te videla resila sam da te sacekam.

- Gde si bila?

- Na razgovor za posao i zamisli dobila sam posao za uciteljicu- kazem presrecna a njegovo lice obasija najlepsi osmeh.

- To je moja seka,cestitam ti- zagrli me

- Hvala ti duso,hajde idemo da proslavimo.

Hvala vam na citanju 👇🌟♥️