ČOBAN 🔚

6 poglavje

Milica

Bilo je bezbolno.Bog je uslisio moje molitve i nista nisam osetila.

- Jesi li dobro?- cujem da me neko pita.

Sigurno je neko od gospodovih andjela dok me ceka na vratima raja ipak cu tamo otici jer nisam nikome nista lose ucinila.

- Jesam- kazem sigurno

- Zasto onda ne otvoris oci?- pita me opet isti andjeo koga nisam videla jos uvek.

Otvorim polako oci i vidim opet bika ispred sebe.

- Sta jos zelis od mene ?Zar ti nije bilo dovoljno sto si me ubio pa si jos i u raju dosao?- pitam nervozno a on cuti.

- Aaaa sada cutis jel a do malo pre si pricao?- nastavim i cujem smeh pored sebe.

Okrenem se i zaledim se u mesto.Tamo stoji onaj isti kauboj od pre nedelju dana.

- Sta rads?- pita

- Jaa...ovaj bik me je napao- pocnem da objasnjavam.

- Jel ti on skinuo odjecu?- pita posprdno a ja se setim da sam samo u grudnjak pa prekrijem grudi rukama.

- Nije ja sam je sama skinula jer je zeleo da me napadne zato sto mi je bluza bila crvene boje- pojasnim

-Devojko jos uvek si daleko od mesto gdje se odvijaju borbe sa bikovima ali ukoliko zelis mogu da te odbacim do grada.Ovo su seoski bikovi a ne borbeni i ne loze se na crveno on je samo hteo da prodje- kaze cerekajuci se.

Od srama ni ne podizem glavu vec sakupljam svoj sako i oblacim ga vrz grudnjaka.Ni ne trudim se da trazim bluzu jer zelim da sto pre pobegnem odavde.

- Ukoliko zelis popni se na moj konj...- okrenem se i prostrelim ga pogledom

- Jako ste bezobrazni- kazem na negovu nedovrsenu recenicu.

- Oprosti nisam znao da se kod vas ona stvar zove konj.Ja sam mislio na ovog konja ukoliko zelis da te odbacim do mesto gdje si krenula?- kaze dok se smeje na glas i pokaze na svog konja koji je bio nedaleko od nas a ja ukopam sebe jos dublje sa svojim glupostima.

- Ne treba hvala- kazem i pobegnem.

Dolazim kuci sva zadihana i znojava i bez pozdrava trcim u svoju sobu.
Za mnom ulazi Snezana sva zabrinuta.

- Duso sta ti se dogodilo?

- Napao me bik- kazem i skinem sako a ona se zaprepasti kada me vidi samo  po grudnjaka.

- Duso ko te je napao ovde nema losi ljudi sigurno taj nije odavde?

- Ma teta Snezo zaista me je napao bik- probam da je umirim.

- Kako te je napao?

Sednem i pocnem sa pricom.Ja pricam a ona se valja od smeha po mom krevetu.Toliko joj je smeh zarazan da i ja pocnem da se smejem sa njom.

- Joooj Boze, nek ti Bog da zdravja toliko se nikad nisam smejala.

- Teta Snezo zaboga vama je smesno a ja sam umrla od stida.Nadam se da ga nikad vise necu sresti.

- Koga bika ili vlasnika tog bika?- pita i nastavi da se smeje.

- Nemoj molim te zaista me je bilo sramota.

- Nema zbog cega duso da se stidis imao je covek sta i da vidi.Ti si pravi paket a ovde i nema devojaka  samo se nadam da srecnik nije bio ozenjen- kaze dok se opet smeje kao blesava.

- Idem da se istusiram- kazem kada dodje zena malo sebi.

- Naravno duso ja cu sacekati da tvoj otac dodje pa cu ga poslati po auto.

Kada hladna voda potece po mene napokon prodisem.
Dodjavola obrukala sam se kao nikad u zivotu ispred tako lepog i zgodnog muskarca.

Eh Milice Milice

😂😂😂😂😂😂
Hvala vam na citanju ♥️