28 poglavje

1.8K 90 10
                                    

Milica

Provela sam raspust u kuci i vratila se na posao.Mucnine su jos uvjek tu i ne  gajim nadu da ce uskoro proci.Vec sam usla u trecem mesecu trudnoce i sa bebama je sve u redu.
Matej je proveo raspust u nasoj kuci i dobio je svoju sobu.Jeste dobro ste culi Stefan je opremio sobu za njega  i moze da dodje kada god pozeli.
Pomagao je Stefanu oko svih poslovi,cak je bio i par dana da radi u mlekari i kao i za sve ostalo bio je odusevljen.Ali morao je da se vrati kuci jer se raspust zavrsio ali na ljeto ce doci opet.

- Ljubavi hajde dodji rucak je spreman- pozovem ga sa terase.

- Jako je ukusno,zasto ti ne jedes?- pita zabrinuto dok jede.

- Zato sto sam jela dok sam ga pravila- kazem postidjeno.

- Pa sta mozes opet da jedes jer bebe treba da rastu-

- Jela sam dovoljno ,kasnije cu opet sada moram da pregledam testove iz matematike- kazem dok ustajem sa stola.

- Zaboravio sam da si ti zaposlena zena- kaze kroz smeh

- Naravno da sam zaposlena i volim svoj posao.Nedostajace mi kada se porodim- kazem potisteno jer sledecu skolsku godinu necu raditi jer cu se tad poroditi.

- Ma to ce biti samo dva- tri meseca kasnije ces se vratiti na posao.

- Ma da a ko ce da cuva nasu decu?

- Moja majka ce ih cuvati a tu je i tetka ona ne radi moci ce da pomaze nemoj da se brines toliko.Ako nemogu oni ja cu ih cuvati.Nosicu ih sa sobom na pasu.- kaze sigurano

- Ma da sigurno bebe od par meseci na pasu.Jesi li ti poludeo?

- Pa sta treba da steknu radne navike dok su mali.

Smejem se jer je skroz poludeo.

- To mozes da uradis kada malo odrastu i budu imali po dve - tri godine.Onda mozes da ih nosis sa sobom i da ih naucis da budu mali cobancici- kazem nasmejano

-Prvo nek se rode a kasnije cemo ih nauciti na prave vrednosti u zivotu- kaze dok me grli.

Svaki dan mi je ispunjen sa puno obaveza.Idem na posao ,obavjam poslove po kuci i pomazem Stefanu kada mogu.
Odlucili smo da necemo praviti svadbu sada jer zelimo da bude na ljeto a to nece biti moguce zbog moje trudnoce jer cu se tada poroditi.Pravicemo svadbu sledece godine a sada smo se posvetili samo mojoj trudnoci i spremanje za dolazak bebe.

Na sprat gdje zivimo ima jos jedna prazna soba i ona je najveca od ostale dve spavace sobe.Zato smo odlucili da to bude soba za bebe.Jos uvjek stoji prazna jer neznamo pol ali cim saznamo pocecemo sa opremanjem.Kada odrastu malo imace sobe na potkrovju koje je povezano sa sprat i tamo ima jos tri prazne sobe.
Eto tako izgleda kuca mog cobana.Sta da vam kazem osecam se kao da zivim u palati u centru Pariza a ne na planini pedeset kilometara daleko od grada.

- Duso kako si?-pita me teta Sneza.
Danas nakon posla sam dosla da posetim nju i oca jer zbog kolicine posla koje imam ne nalazim bas puno vremena.

- Dobro sam evo kao sto mozes da vidis - kazem dok pokazujem na sebe.

- Predivno izgledas nemoj da zamaras sebe sa nebitnim stvarima.

Ona je uvek tu.Stalno dolazi da me poseti i da popijemo kafu zajedno.Za razliku od nje moja majka se nije javila nikad.Saznala je da sam se verila kao i to da sam trudna ali nije okrenula telefon ni da pita kako sam.

Iskreno ni ne zelim da me zove jer samo bi mi stvarala stres i nervozu sa njenim prodikama a to mi nije potrebno u ovom stanju.Za razliku od nje njen muz kada je dosao da uzme Mateja cestitao je meni i Stefanu i na veridbu i na to sto cemo postati roditelje.On iako je bogat jako je prizeman i normalan covek neznam sta je video u moju majku i zasto je trpi sve ove godine.

Ja imam ljude oko sebe koji me vole i koje ja volim i to mi je najbitnije.Ovde daleko od uzurbanog i ludog sveta ja zivim svoju bajku i ne bi je menjala za nista na svetu.

Hvala vam na citanju 😘

ČOBAN 🔚Donde viven las historias. Descúbrelo ahora