ČOBAN 🔚

27 poglavje

Stefan

- Rodices mi bebu?- pitam Milicu kada ispratimo sve goste skoro pre jutra.Jos uvek sam u soku od saznanja da cu postati otac.

- Aha rodicu bebu.

- Ja sam najsrecniji muskarac na svetu.

- I da nisi sada je kasno da se kajes sreco.

- Nikada se necu pokajati jer si ti zena mog zivota- kazem iskreno a ona me pogleda sa zacaklenim ocima od srece.

- Jel planiras onda da zadovoljis tu zenu?

- Tvoja zelja je za mene zapovjed- kazem i prebacim je preko mene.

- Radi samnom sta ti je volja - kazem promuklo

- Trenutno jedino sto zelim je da budes u meni a za kasnije cu razmisliti- ispali bez pardona a ja se sokiram od njenih reci.

- Nemoj tako da me gledas jer sam jako napaljena i treba da se pobrines za mene jer planiram i da spavam.

To i ucinim,pobrinem se za svoju zenu.
Sada dok spava na mojim grudima meni san ne dolazi na oci.Svestan sam da je ona tu i da nece nigdje pobeci ali zelim da je gledam dok spava ovako spokojna pored mene jer znam da sam ja zasluzan za taj njen spokoj.
Privije se jos vise uz mene pa rukom predje po mom licu.

- Volim te- kaze u snu a ja je zgrilim jos jace

- I ja volim tebe ljubavi- kazem dok zatvaram oci i konacno i sam utonem u san.

Budi me buka .Skocim na nogama i okrecem se oko sebe ali nije u sobi.Odem u dnevni boravak ali ugledam je kako izlazi iz kupaone sva bleda.

- Ljubavi sta je bilo?- pitam zabrinuto.

- Bilo mi je muka,sve sam izbacila iz sebe- kaze tiho.

- Hajde da idemo da te pregledaju u zadnje vreme stalno povracas.

- To je normalno zbog trudnoce a i zakazala sam pregled kod genikologa pa cemo ici za par dana.

Zagrlim je i ona uzdahne.

Proguramo nekako tih par dana i odemo napokon na pregled.

- Sve je u redu ,usli ste u petu nedelju trudnoce.Dacu vam vitamine koje treba da pijete i docicete opet za mesec dana- kaze doktorka nakon sto obavi pregled.

- Ali muka joj je i stalno povraca - kazem doktorki.

- To je normalno u pocetku trudnoce trebalo bi da prodje nakon treceg meseca ali posto su dva embriona videcemo.

- Staaa?- uzviknemo oboje u glas

- Nosite blizance - kaze doktorka nasmejano.
Ipak sam majstor bravo za mene.Cestitam sam sebi dok me Milica strelja pogledom.Najebao sam ali briga me.

- Hvala vam doktorka- zahvali se Milica i krene da izlazi iz ordinacije.

- Stefane kreci - prosikti a doktorka suzdrzava osmeh.

- Idem ljubavi- kazem i krenem da se ne bi nervirala zbog mene.

Odneo sam je na rucak,nakon toga smo bili u setnju a kasnije je zelela da ide u soping.
Sve sto je pozelela uradio sam.

- Jesi li ljuta na mene?- pitam dok se vozimo natrag kuci.

- Nisam,sto bi bila ljuta?

- Pa izgledala si ljuto kada je doktorka rekla da cemo dobiti blizance.

- Bila sam iznenadjena samo- kaze tiho.

- Reci mi sta te brine?

- Sta ako se ugojim mnogo i budem ruzna i debela?Dve bebe nije isto sto i jedna bicu ogromna.- kaze zamisljeno.

- Ti nikada neces biti ruzna.Ti si najljepsa zena na svetu i moje oci uvjek ce gledati samo tebe do kraja zivota.Nemoj da razmisljas o glupostima.

-Uvek ces me voljeti zar ne?

- Uvjek cu te voljeti

- I ja cu tebe voljeti do kraja svog zivota - kaze sa osmehom.

Drmaju je hormoni to mi je jasno jer sam svedocio na puno trudnoca.Moje tri sestre su imale puno takvih faza dok su bile trudne do te mere da su im muzevi bezali od kuce.Spreman sam na sve samo da ona bude dobro.

Stefan je ipak ispao majstor😂😂😂
Hvala vam na citanju ♥️