Da te imam

9

-" Matej probudi se!"

Trener se prodere u slacionici na njega.

-" Hocu"

-" Momci, vjerujem u vas... Kako god da zavrsimo vjerujem u vas! Matej, Roko, Paulo molim vas da se probudite!"

Nisam bas uspjeo da se naspavam, nervoza me sinoc ubila, ne treba mi savjetnik ja znam da ce svako reci da se manem ove zene ali to nije rjesenje.

-" Brate boli li te nesto?"

-" ne, ne doci cu sebi. Izvinite momci"

-"Mozemo mi to! Idemooo Barsaaaa"

Rekli smo u glas te krenemo ka terenu. Zaista moram da dam sve od sebe. Moram dokazati da je nagrada opravdano moja svaku utakmicu!!

-"Idemo bre"

Kazem sebi u bradu te krenem polako da se dozivam.

-"  Idemo Matej!! Pun gasss!!"

Trener se drao jace od svih navijaca, dodao sam loptu Robertu, Roberto meni ja Paulu, Paulo je vratio te prodjem sto sam vise mogao unutra dobacujuci loptu Roku.

-" Zabiii je bree!!"

Glasno kazem kada Roku ostane prostora i zabije loptu i go.

-" Bravo mali!"

-" Hvala Matej mogao si i ti"

Danas sam tolike srece da bih i prazan promasio tako da ne zelim rizikovati.

Nismo imali vise prilika, nisam dao svoj maksimum ovu utakmicu,  iako je drugo poluvreme bilo bolje opet sam bio los za kvalitet koji imam.

-" Dobro je momce, necu takav izraz lica!"

Trener me potapse po ledjima, ali nisam zeleo da bilo sta kazem. Usao sam u slacionicu izbjegavajuci apsolutno svaku osobu koja je dosla da se slika sa mnom.
Naravno da sam ostao u slacionicu dok svi ali svi nisu otisli. Toliko sam bio ljut na sebe  da nisam mogao da se nosim sa tim kako to zaista treba.

-" sta te muci toliko?"

Cujem poznat glas svoje majke koja je usla kod mene.

-" nista samo los dan, losa utakmica i najboljima se desava"

-" da desava se, ali reci mi sta se desava Matej.. Sta te muci?"

Nastala je tisina

-" Majko, nisam te nikada pitao ovakve stvari... ali da li bi tebi smetalo da ja sjutra odlucim da budem sa starijom zenom?"

Video je na njenom licu malo stegnutosti i odmah se pokajao. Sta koji djavo radi!?

-" zaboravi, hajde idemo kuci"

-"Koliko starijom Matej?"

-" Ne puno... 7,8 godina"

To ne zvuci ji malo lijepo, jasno mi je

-" Ako ti mislis da ce ta veza biti dobra za tebe, ako volis nekoga toliko jako da si spreman preuzeti odgovornost onda se niko ne pita osim tebe. 8 godina je ozbiljna brojka,  posebno ako nisi spreman za sve sto to nosi"

-" Razumijem... Nisi za to ali bi me podrzala ako sam srecan"

-"Uvijek bih te podrzala  ja poznajem svog sina bolje od svih znam koliko moze"

-" Hvala ti, ne znam sta bih radio bez tebe"

Zagrlio je jer u tom zagrljaju uvijek ima mir koji mu treba.

Otisao je kuci zeleci samo da se odmori za trening sjutra vece. Zna koliko ce trener biti ostar i ne zeli da dodje do toga da ne moze podnijeti sve sto mu kaze. Ni sjutra je nece videti, a ima osjecaj da bi za njeno bolje bilo najpametnije da se okrene nekom  drugom i da se potrudi da je ne dovodi u situacije koje je dovodio...