Da te imam

13

-" Ubjedljivo najbolji na utakmici, bravo Matejj!!! Takoo!! Rokooo cuvaj  desno... bravo malii"

Ne znam da li je do obecanja koje sam dala ali Matej je igrao bolje nego inace... Bolje nego ikada. Trener se svako malo hvatao za glavu pitajuci se sta se desilo Mateju pa tako dobro igra. Vukao je sa sobom i Roka i Paula  koji su bili tu za akciju.

-"Mali je nevjerovatan, bravo bre momciii!

1:0 u finalu dva najbolja kluba, nezaustavljivi su na terenu... Paulo je dobio dobru asistenciju od Mateja koji legano prodje skoro ceo teren sam. Dokaz da mu nije cilj da da golove i bude taj lik koji ce imati najvise golova je taj sto je dobacao lopte svakim napadom ostalim igracima.

Poluvrijeme, ja i Hoks stojimo jedno pored drugog, medicinski brat je Robertu pokusao da sanira koljeno na koje se zalio.

-" Momci nemam sta da vam kazem, nemam sta da dodam. Prvi put vam nisam rekao da nam treba pobjeda jer dosli smo dokle jesmo svako od vas igra najbolji fudbal do sada. Bravo nastavite ovako. Sta bude bice samo se borite kao i do sad idemo Barsaa!"

Gledala sam u njega koji je uzimao proteinsku cokoladicu i  vodu. Pricao je sa Paulom ne gledajuci u mene. Mrzim kad cak ni ne baci pogled! Do pre 2 sata smo de ljubili u sred hotelske sobe.

Polako su se vracali na teren,  spremali za drugo poluvrijeme,  pogledam ka njemu ne ocekujuci da je i on gledao u mene. Nije ustao kad i svi vec kao nesto krene prebirati po torbim. Hoks krene za Paulom  objasnjavajuci mu kako da cuva desnu stranu.

-" treneru..."

Rekao je rezervisano kada krenem da izadjem, te mi pridje

-" nadam se da se sjecate dogovora"

-" Sjecam se"

-" neces da kazes posle utakmice da se ne sjecas?"

-" ne, obecala sam"

Krenuo je nesto reci ali ga Paulo  primjeti i krene prema nama.

-" Razumijem, dacu sve od sebe da sam mu blize"

-" Znao sam da ce da primjeti da ne pazis na Ferihnu kako bi trebao. Treneru nista ne promice"

Paulo ponosno kaze dok ja ostanem ozbiljan...
Slegao je ramenima dok ja opet ostanem sokirana koliko ovaj decko razmislja unaprijed.

-" Pazi ga i ti vise desnu stranu ne vuci stalno ka sredini"

Potapsem Paula te krenem ka lozi trudeci se da se ne nasmije. Utakmica je bila gusta drugo poluvrijeme. Izjednacili su 1:1  ali su oni i dalje bili skoncentrisani. I kad smo se pomirili sa tim da pucamo penale Paulo sutne loptu ka Mateju, Matej Roberu, Robert, Hugu... Matej se progurao ka kaznenom primio loptu, cekao par trenutaka vjesto izbjegavajuci ofsajd i bammm.

-" to breee maliii! Masinooooooooooo!!!"

Vristim iz sveg glasa dok se cijela nasa loza zalecela ka njemu poskakali smo od srece jer je go primljen samo 3 sekund pred kraj produzetaka od 6 minuta...

Cestitali smo jedni drugim,  i sve cemu se nisam nadala je to da ce prici i snazno me zagrliti.

-"bravo maliii"

-" Veceras te cekam iza hotela... sve je ovo zbog tebe"

Rekao je katko dok i drugi momci krenu da me grle te situacija ne ispadne cudna

-" Bravo Hugo, bravo Paulo! Bravo masine!"

-" Ko nam je trener, cudo bi bilo da pehar nije nas!"