Srce zveri II

Prvo poglavlje - Porodica

Dragan

,,Je l' si ti siguran u ovo?" Miško me pita po deseti put.
,,Jesam, sve sam sredio. Zašto?" vrlo sam iznenađen ovom Miškovom nesigurnošću, uglavnom je on luđi od mene.
,,Ne znam, tona i po droge je ipak veliki zalogaj." kaže zamišljeno.
,,Miško, sve će biti u redu, pa na ovome radimo već dva meseca..." kažem utešno dok ga tapšem po ramenu.
,,Nadam se..." kaže uz uzdah.
,,Veruj mi."

Otišao sam kući nakon našeg razgovora. Miško me malo unervozio ali znam da će sve to proći kada budem u svom domu. Ne znam kako sam se dovezao do kuće jer sam bio toliko umoran da nisam bio sposoban da razmišljam ali sam predahnuo kada sam parkirao automobil u garaži.

Otvorio sam ulazna vrata i osetio toplinu kuće, miris neke ukusne večere i spokoj porodice. Pošao sam ka trpezariji odakle su se čuli glasovi. Ušao sam u prostoriju i zatekao Jasminu i moju majku kako sede za stolom i pričaju. Osvrnuo sam se po prostoriji da vidim gde je Vukašin i spazio ga da stoji u ćošku i gleda u zid.

,,Stigao sam!" obavestim ih i svi me pogledaju.
,,Tata!" moj sin mi potrči direktno u zagrljaj.
,,Ljubavi!" zagrlim ga i poljubim kao i svaki put, a onda sam morao da ga propitam zašto stoji u ćošku.
,,Jesi li bio dobar danas?"
,,Da." kaže sa smeškom.
,,Sigurno?" klima glavom na moje pitanje ,,A zašto onda stojiš u ćošku?"
,,Mama me je poslala tamo..." odgovori sa tužnim izrazom lica.
,,Zašto?"
,,Ne znam." kaže mi, a ja pogledam u Jasminu koja je evidentno ljuta na njega.

,,Vukašine, kaži tati zašto sam te kaznila." naredi mu majka a on spusti pogled.
,,Ošišao sam baku." kaže a ja pogledam u svoju majku i shvatim da joj je kosa bar 20cm kraća nego jutros.
,,Zašto si to uradio?" pitam ga šokiran.
,,Pa da bude lepa!" kaže mi kao da sam postavio najgluplje pitanje na svetu.
,,Ne smeš to da radiš!" održim mu lekciju a on pokunjeno gleda u pod.
,,Je l' mogu da izađem iz ćoška?" pita sa nadom a ja pogledam u Jasminu.
,,Možeš ali samo dok večeraš. Večeras nema crtaća za tebe."
,,Ali mama!" krene sav razočaran ali ga ja presečem.
,,Ne raspravljaj se sa majkom već sedi da jedeš." tužno uzdahne ali ipak posluša i sedne za sto.

Slab sam na njega, krivo mi je kad je ovako tužan, ali ne možemo da mu popuštamo za sve. On je u suštini dobro dete, mene obično dobro sluša, ali Jasminu retko. Do skoro je bio zlatan dečačić, poslušan, dobar, fin, a sada ga je uhvatilo neko ludilo, samo pravi gluposti. Pokušao sam da se oduprem smehu dok sam gledao u svoju ljutu i ošišanu majku. Očigledno je da je ljuta, ali mislim da je više na mene nego na svog unuka. Kad god Vukašin napravi nešto ja sam kriv, čak i ako nemam ama baš nikakve veze sa tim. Davno sam se pomirio s tim da ću ja biti dežurni krivac jer je njen mezimac uvek nevin.

,,Izvini mama..." kaže Vukašin, a suze samo što mu nisu krenule.
,,Nemoj meni da se izvinjavaš, baki se izvini." kaže mu Jasmina blago, čim je videla njegovo tužno lice odmah je zaboravila da je ljuta na njega.
,,Izvini bako. Evo doneću makaze pa ti mene ošišaj." kaže, a mi se nasmejemo.
,,Neću da te šišam ljubavi, oprošteno ti je, ali ne smeš to više da radiš." kaže mu moja majka sa osmehom kao da joj malo pre nije odsekao pola kose.
,,Hvala bako!" kaže i krene da jede, a onda stane.
,,Mogu li sada da izađem iz ćoška?"
,,Možeš ali ipak nema crtaća večeras." Jasmina mu odgovori a on se smori.
,,Dobro..." kaže i nastavi sa jelom.

Kada smo završili sa obrokom Vukašin me je zamolio da se igramo zajedno, a ja sam odmah pristao jer ne mogu da odbijem tako medeno dete. Otišli smo u njegovu sobu koja više liči na luna park nego na spavaću sobu. Igračke su bile na sve strane, po podu, na krevetu, stolu, ormariću... Pa čak i ako su bile svuda i ako ih je bilo mnogo, sve su bile uredno složene i svaka stvarčica je ima svoje mesto. Ja sam po prirodi uredan čovek, volim red i čistoću ali je ipak Jasmina čistunac u našem braku. Ja sam se malo opustio po tom pitanju od kako sam se oženio, ali se zato Jasmina disciplinovano pridržava pravila čistoće i reda u kući. Uzgred, ona je i naučila malog da svaka stvar ima svoje mesto i da mu igračke trebaju biti složene kada se ne igra sa njima.

Seo sam na pod kraj njega dok je on vadio kutiju u kojoj stoje njegove plastične kocke. Stavio ju je između nas i čežnjivo me pogledao.
,,Smem li da ih prospem iz kutije?" pita nesigurno.
,,Smeš, ali moramo da počistimo dok mama nije videla." kažem jer znam da će ga Jasmina grditi što pravi nepotreban haos po sobi. Veselo se osmhenuo tako da pokaže svoje mlečne zubiće i ispraznio kutiju. Odmah smo se dali u posao jer je Vukašin želeo da napravimo zamak od kockica.

***

Skoro dva sata sam sastavljao zamak sa svojim sinom i bilo mi je super i pored toga što sam bio jako umoran. Nikoga nisam voleo kao što volim Jasminu ali on je nešto posebno. Jasmina je moja prva i poslednja ljubav, ali Vukašin je moj svet. Nisam bio svestan da nešto može toliko da se voli dok ga nisam prvi put uzeo u ruke pre 5 godina. Bio je toliko meden i mali, sada je porastao, ali je i dalje najmedenije biće koje su moje oči ikada videle. Žao mi je što ne provodim sa njim toliko vremena koliko bih ja želeo. Stalno sam van kuće zbog mojih prljavih poslova, kada smo saznali da je Jasmina trudna ja sam iz kuće udaljio sav mrak koji vučem sa sobom. Kad god sam kod kuće koristim vreme da budem sa njim i da mu nadoknadim moje odsustvo. I tako provodimo vreme igrajući se i mazeći. On je bio divan dečak, prava duša od deteta. Njemu je dovoljno da ga zagrlim i ne puštam, najviše voli da mi legne na grudi i tako se uspava. Jasmina mi je sugerisala da ne treba više to da radi jer je već velik, za dve godine će poći u školu i možda je previše da ga uspavljujem kao bebu, ali ja ne mogu protiv njega a ni protiv sebe.

Dok sam ja razmišljao o našoj porodici i mojim trenucima sa sinom, Vukašin je otišao da dovede mamu i pokaže joj kakav dvorac smo napravili.
,,Mama vidi kako je dobar zamak!" čujem ga kako još sa vrata sa oduševljenjem pokazujem majci svoju građevinu.
,,Divan je ljubavi!" kaže Jasmina oduševljeno ,,Ja u životu nisam videla lepši zamak od kocki, bravo!" poljubi ga, a on se zadovoljno osmehne.
,,Hajde sada sa skupiš igračke pa na kupanje i u krevet." Jasmina mu izda naređenja a on poslušno kreće da rasprema sobu.
,,Pomoćiću ti." kažem mu i krenem da vraćam kocke u kutiju, a i Jasmina odmah za mnom.

Ubrzo smo sve pospremili i ona ga je odvela na kupanje, a ja sam otišao da obavim telefonski razgovor dok oni ne završe. Danas je bio moj red da ga uspavam i jedva sam dočekao. Jasmina i ja se smenjujemo svako veče, ona mu peva uspavanke, a ja mu čitam knjigu ili izmislim neku priču. Uživam u tome, nakon napornog dana ništa ne može da me umiri kao što Vule i Jasmina mogu.

Vratio sam se u sobu, a on je već sedeo na krevetu i čekao me. Sada je bio obučen u pidžamu i grlio svoju omiljenu igračku - belog medu kog smo mu kupili pre nego što se rodio. Ušuškao sam ga u krevetu i smestio se pored njega pa mu ispričao istinitu priču u kojoj sam malo promenio tematiku. Obožavao je da mu pričam o prelepoj princezi koju je princ spasio od njenog oca, zlog kralja i doveo je u siguran zamak gde nema opasnosti.

Kada bi on znao da i on živi u tom zamku...

Dok mu pričam, spustim glas do šapata i mazim ga iza uha, a on me sluša i polako tone u san. Kada budem siguran da je zaspao poljubim ga u kosicu i polako izađem iz sobe ostavljajuće noćnu lampicu da svetli.