Srce zveri II

Sedamnaesto poglavlje - Prigovor

Mesec dana kasnije

Dragan

,,Hajde sad, samo polako, nemoj da žuriš..." Miško stoji pored mene i stalno me podseća da ne smem da pravim brze i nagle pokrete. Polako sam se spuštao u sklek dok su mi se ruke tresle od napora. Mesec i po dana nisam vežbao i samo sam ležao, smršao sam zbog operacije i ispao sam iz forme. Spuštanje nije bilo toliko strašno koliko je bilo podizanje. Jedva da sam uspeo da ispravim ruke u laktovima, a da ne padnem na nos.

Blam...

,,Ovo je ponižavajuće..." tiho sam prokomentarisao i seo na pod. Prošao sam prstima kroz kosu i gledao u prostor između mojih stopala kada se Miško spustio u čučanj pored mene.
,,Dragane, kada ćeš shavtiti da ti se niko ne smeje, niko te ne osuđuje... Bio si povređen, ozbiljno povređen, sasvim je normalno da ne možeš ono što si nekada mogao." govorio je utešno i spustio šaku na moje desno rame. Pogledao sam ga i video neki šuntavi osmeh na njegovom licu.
,,Šta je smešno?" pitao sam ga ozbiljno, a on je skrenuo pogled na trenutak.
,,Setio sam se kad smo bili klinci i kad smo se tukli onako prijateljski. Zamahnuo si pesnicom da me udariš u lice, ali sam je izmakao i ti si se prosuo na pod!" smejao se toliko slatko i nostalgično, čak je prilikom smeha pokazao zube i zatresao ramenima što je retka pojava. I ja sam se nasmejao, stavrno sam ispao krelac tada, ali šta sam znao, imao sam 13 godina.

Miško je u nekom trenutku otišao da telefonira, a ja sam otišao do vratila.
,,Šta radiš to!?" čujem Jasminin podignuti glas iza svojih leđa, besan i uznemiren. Polako sam se okrenuo i spustio ruke pored tela. Stajala je na vratima nesređene sobe koju sam ja pretvorio u improvizovanu teretanu. Tu su bile neke strunjače, tegovi, vratilo, benč klupa, džak za boks... Kada sam opermao ovu prostoriju, mislio sam da ću je koristiti dok smo ovde na odmoru, ali prevario sam se.
,,Vraćam se u formu." kratko sam joj rekao i nastavio da radim zgibove.

Jasmina je stajala u neverici i gledala me. Prekrstila je ruke na grudima i sekla me pogledom sve dok nisam napravio pauzu nakon petog zgiba.
,,Molim?" prišao sam joj, a ona se naslonila na štok vrata.
,,Ne dopada mi se što vežbaš i nepotrebno se zamaraš, a operisan si pre mesec dana..." rekla je čvrsto i gledala me prokorno.

Nisam voleo da je vidim ljutu pa sam odlučio da sve prokrenem na svoj način. Prišao sam joj i rukama je zarobio uza zid. Moje lice je bilo toliko blizu njenom, nosevi samo što nam se nisu dodirivali.
,,Ne dopada ti se, hm?"
,,Ne..." očima je upitno šarala po mom licu.
,,Možda bi ti volela da se zamaram na neki drugi način, draga?" rekao sam i poljubio joj vrat, a zatim ga zasisao na šta je ona blago zacvilela ,,Sviđa ti se ovo Cvetiću, je li?" malo sam je gricnuo za levu ušnu školjku.
,,Možda..." rekla je tiho i obgrlila me rukama oko vrata.
,,Bezobraznice mala..." na tren sam se usnama odvojio od njene kože, a zatim ponovo lagano gricnuo za uho.

,,Dragane, Miško može ući svakog časa..." rekla je zadihana od strasti koja u njoj raste. Čak i ovako izbušen i sparušen, i dalje imam uticaj na nju, baš onakav kakav želim.

Napravio sam korak dva koraka udesno, nevoljno se odvajajući od nje. Prišao sam otvorenim vratima i primerio Miška koji se spremao da uđe. Namignuo sam mu i zalupio mu vratima ispred nosa, a onda ih zaključao.

Ponovo sam navalio na nju, mamila me je tim zajapurenim obrazima i nežnim rukama koje su nemirno šarale po mojim leđima. Jednom rukom sam je pribijao uz sebe dok sam joj drugu zavukao u sjajnu kosu. Grudi su joj stisnute uz moje i jasno osećam snažan i brz ritam njenog srca.
,,Srce ti lupa, mila... Brzo i jako..." tiho sam joj rekao u prekidima poljubaca, a ona je prostenjala.
,,S-samo za...tebe..." jedva je izgovorila jer joj nisam dozvolio da veže celu rečenicu. Prekidao sam je zatvorivši joj usta svojim poljupcem. Prstom sam joj povukao liniju duž kičmenog stuba, od dna vrata do donjih leđa. Zadrhtala je na moj dodir i ujela me za donju usnu što mi je poslalo struju kroz celo telo.

Prvi put se osećam živim nakon mesec i po dana...

Uživao sam u konzumiranju moje slatke, male žene. Grlio sam je i ljubio za ovih mesec dana, ali nisam uspevao da je dovedem drhtaja kao sada.

Spustio sam ruke na njene bokove i polako zadizao njenu laganu haljinu koralne boje. Kada joj je suknja došla do polovine butine, zavukao sam ruku ispod i osetio veliko zadovoljstvo.
,,Opa... Pa moj Cvetić je rosan, i to vrlo..." rekao sam, a ona se stidljivo nasmešila i ujela me za rame što nisam očekivao, ali mi se imak svidelo.