Nesporazum II

VI POGLAVLJE

Daria

Konačno sam prodisala punim plućima kada sam ugledala Dantea. Stajao je u daljini, naslonjen na auto, prekrštenih ruku i nogu, sa naočarama za sunce, skupljenih obrva kao i inače. Ukopala sam se na tren i posmatrala ga. Sve na njemu me je asociralo na sigurnost i na dom. Uživala sam da ga ovako posmatram iz prikrajka, sada sa još većim ponosom jer je moj. I grudi su mi se sve više nadimale ponosom na tu misao. Sa osmehom na usnama i snagom koja me ponela poput vetra potrčala sam ka njemu i dok je postao svestan da se približavam dovoljno da raširi ruke već sam mu se bacila u zagrljaj.

-„Rekao bih da sam i ja tebi nedostajao..." promrljao je zadovoljno dok me grlio.

Dobila sam neku zaigranu energiju deteta i počela da ga cmačem svuda po licu što ga je zasmejavalo. „Uzimala si časove od Dina ili šta*" udarila sam ga rukom u nadlakticu dureći se i povlačeći se nazad. Prigrlio me rukom ponovo i nastavio da se smeje.

-"Samo sam srećna što te vidim", slegnula sam ramenima i dalje se dureći.

-„Znam, i ja sam srećan i sviđa mi se i ovo Dino fazon ljubljenje", pogledala sam ga iskosa i onda smo se oboje zasmejli.

-„Drago mi je da sam opet tu."

-„Meni i više! Idemo kući, gospođo Dale."

Tokom puta za Costa Bravu Dante mi je pričao o poseti svoje majke i kako je napravio šalu koju je po njenu i više nego zaslužila, da su mi suze krenule od smeha. Mogu da zamislim lice gospođe ledene kraljice kako joj on tepa od milošte na pomisao da joj je sin gej. Što bi zaista bila katastrofa neviđenih razmera. Mene stegne oko srca kada pomislim da bi ovakav primerak mogao biti prepušten drugoj tj istoj strani. Kada se šala ostavi po strani jasno je da nije prošao sa svojom majkom ništa bolje nego ja sa svojom porodicom. Nisam mu mogla reći sve argumenete koje je moja majka iznela kako ga ne bih povredila, ali verujem da je i on meni prećutao mnoge uvrede koje je moja draga svekrva ispalila na moj račun.

Usput smo zastali da kupim sladoled u marketu i nastavili svojoj kući. Dino je poleteo ka meni čim me je ugledao i naravno srušio na zemlju i počeo da me liže po licu i igra se. Dante se smejao dok je sa zadnjeg sedišta i iz gepeka uzimao stvari.

-„Znao sam da si to od njega pokupila", zezao me dok sam pokušavala da ustanem.

-„Dole dečko, dole, stani...oh i meni je drago da te vidim." Borili smo se dok se Dante nije vratio da ga smiri i pomogne mi da ustanem.

Izašla sam iz kupatila kada sam oprala lice i ruke i zagledajući da li i dalje imam na sebi nešto što bi trebalo očistiti kretala sam se ka Danteu koji je sedeo na garnituri napolju. Gledala sam u Dina smejući se dok sam se prisećala njegove malopređašnje predstave srećna što me je tako lepo prihvatio prokomentarisala sam nesvesno: „Mislim da mi se ni dete ne bi više obradovalo".

I,eto gaaa... Tu smo. Dante je pogledao ka meni, pogledi su nam se zaključali i smrzli smo se u mestu, oboje. Podigao je ruku ka meni pozivajući me da mu priđem, što sam i učinila. Sela sam pored njega, jednu mi je ruku prebacio preko ramena, dok je drugom držao moju ruku gledajući u naše isprepletane prste.

-„Čekalo nas je to...", počeo je nesigurno. „Šta ti želiš?" pitao me je direktno i zatekao me je. Ovde nema kalkulisanja niti skrivanja, srama niti opreza da li ću ga povrediti. Morala sam biti iskrena kakva god da je istina. Samo što je istina bila da ni ja nisam znala šta želim. Slegnula sam ramenima i jedva čujno izgovorila

-„Ne znam..." Na par sekundi je zavladala tišina, a onda sam se pribrala i pomislila da je njabolje da sve svoje strahove podelim sa njim pa ćemo možda zajedno naći odgovor na pitanje. Naravno, ukoliko ga on već nema jasno i glasno.