Nesporazum II

X POGLAVLJE

Daria

Poslednje što sam želela je da Dantea ostavim samog. Uostalom bio mi je potreban isto koliko i ja njemu. Ali uzimajući u obzir njegovo stanje i celokupnu situaciju znala sam da postoji razlog što me ne želi blizu i nisam htela da navaljujem. Ali to svakako nije značilo da bih ga ostavila samog na milost i nemilost. Situacija je bila više nego neugodna. Na stranu to što je potpuna misterija kako je vest procurela u medije, ono čega sam se u startu plašila jesu posledice i Danteovo stanje. Izliv besa, pa čak i napad panike ukoliko do njega dođe su stvari koje su trenutne. Stvari koje prolaze i koje ćemo prevazići. Uz manji ili veći napor. Ono što me je brinulo je to što je Danteu ponovo slomljeno poverenje. Bio je na dobrom putu oporavka. Znala sam da će taj put biti dug, bila spremna da se odreknem mnogo toga kako bih ga celim putem držala za ruku, naoružala sam strpljenjem i razumevanjem...i sada smo opet na početku. I bojim se da više neće želeti ni da pokuša. Bojim se da će se sada potpuno zatvoriti. To nije ono što sam želela.

Dva sata sam iz daljine motrila na njega dok je sedeo skrušen u dvorištu. Znala sam da se bori sa svojim mislima i da se vrti u krug. Znala sam i da neće povrediti ni mene ni sebe, barem ne fizički, ali bih volela da mogu da mu pružim utehu. Bolelo me je da ga gledam takvog. Uništenog. A da pri tom još ništa nije ni počelo. Tek će osećati posledice ovoga. Ipak, moja blizina bi mu trenutno verovatno izazvala još veću konfuziju u glavi i borbu. Koliko god to mene trenutno pogađalo, on mi sada ne veruje. Logika mu govori tako i zbog toga ga ne mogu kriviti. Sve izgleda tako. Uostalom sve i da veruje da nisam kriva za vest, izdala sam njegovo poverenje jer sam podelila sa Beti ono u šta je verovao da je ostalo između nas. I ima puno pravo. Za to nemam ni argumenata ni načina da se odbranim. Kriva sam.

Umor me je savladao pa sam se povukla u sobu. Znala sam da neću moći da zaspim a balkonska vrata sam ostavila otvorenim kako bih čula bilo kakv zvuk koji bi Dante ispustio. Negde duboko verovala sam da će doći kada se bude smirio dovoljno.

Nije došao. Zoru sam dočekala sama. Vrtela sam filmove i moguće situacije, načine na koje bi ovaj problem mogao da se reši ili barem svede na najmanje moguće posledice. Po Danteovo zdravlje, naravno. San me je ipak u nekom trenutku savladao, a sada Dinov lavež i cviljenje trgnuli iz tog komatonoznog stanja. Posegnula sam rukom ka drugoj strani i shvatila da Dantea nema...da nije ni došao, a napolju je uveliko svanjavalo.

Skočila sam iz kreveta dezorjentisana, kriveći sebe kako sam mogla da zaspim i jureći prema vratima da ga pronađem u mislima se užasavajući scenirja koje bih mogla zateći. Pronašla sam ga na ležaljci na kojoj je od sinoć ostao. Spavao je samo prekriven ćebetom koje sam ostavila. Izgledao je tako iscrljeno i bespomoćno da me je ponovo slomio. Želela sam da ga uzmem u naručje poput deteta i oteram sve te bore koje pravi mrštenjem i napravim mu nove od osmeha.

Bilo mi je žao da ga budim jer mu je san preko potreban a pitanje i koliko je od njega ugrabio, ali napolju je bilo sveže i poslednje što nam je trebalo je da se i fizički razboli. Prišla sam mu polako kako ga ne bih uplašila i lagano ga dodirnula za rame. Nije reagovao. Iskoristila sam situaciju da mu utisnem jedan poljubac, jer sam znala da mi neće brzo dopustiti da mu se približim, pa sam usnama okrznula njegovu slepočnicu. Baš tu, na samom ožiljku. To ga je trznulo. Otvorio je oči i pogledao me namršten i zbunjen.

-„Oprosti, samo sam pokušavala da te probudim. Prilično je hladno napolju pa bi možda bilo bolje da pređeš unutra."

Protrljao je lice rukama da dođe sebi i pogledao na sat. Nije progovarao. Podigla sam se i krenula ka vratima. Dok sam se pozabavila Dinom da ga pustim da optrči svojin par jutarnjih krugova i vratila ga nazad da mu dam da jede, Dante je došao sebi i ustao.

-„Neću spavati..." rekao je odsutno čak i ne gledajući u mene, kao da govori za sebe. „idem se istuširati..."

-„U redu, staviću onda kafu i za tebe", rekla sam milujući Dina dok je halapljivo gutao svoje granule. Nisam dobila nikakav odgovor. Samo je nestao prema sobi.