Nesporazum II

IV POGLAVLJE

Daria

Ove je nedelje bio red na mene za suočavanje sa svojom porodicom. Sletela sam u London jako kasno pa sam ih zamolila da se zajedno sa sestrom okupimo sutradan svi na ručku s obzirom da ću se zadržati svega tri dana i vraćam se nazad. Već je počelo gunđanje oko toga šta više radim tamo kada je sezona takoreći gotova mada nije i da sam bila potrebna tokom nje...uglavnom, ono što oni znaju je da sam tamo zbog posla. Nekom su prilikom izvukli informaciju o Danteu, da postoji, ali ne i da samo u vezi. Dobro, ovo će možda biti malo šokantno za njih. Pa, bar za majku.

Dok smo sedeli svi za stolom i ragovarali uopšteno o novostima i planovima, razmišljala sam na koji način da počnem i kako da im saopštim, a onda sam shvatila da bi najbolje bilo da ne okolišam jer ću napraviti još gore uplićući se. Što manje detalja imaju to bolje, samo prospi činjenično stanje na sto. Imala sam utisak da svako od njih priča po nešto i da mi u glavi bubnji, a onda sam odjednom rekla:

-„Udala sam se!" Muk. Tišina. Glasno sam ispustila vazduh za koji nisam ni bila svesna da sam ga zadržala sve dok nisam počela da se gušim. Srce mi je kucalo ubrzano, a obrazi ispunili crvenilom. Sestra je prva progovorila.

-„Molim?"

-„Udala sam se", slegnula sam ramenima kao da sam upravo saopštila da napolju pada kiša.

-„Trudna si?", majka me gledala prekorno trudeći se da ne pukne.

-„Neee, nisam! Zašto bih morala da budem trudna da bih se udala?"

-„Jer ne vidim ni jedan drugi razlog da to učiniš tako u tajnosti, krijući i od sopstvene porodice! Je li on narko boss? U šta si se uvalila Daria? Bog mi je svedok znala sam da ćeš nas uvaliti u neku nevolju pre ili kasnije..."

Ok, shvatam šok i nevericu,ali moje je razočarenje raslo sve više. Tata je mirno promatrao kao da mu nije ni važno, a verovatno i nije, jedini komentar koji je imao je šta će reći svojim prijateljima zašto nismo pravili proslavu. Dobro možda je malo bio besan, ali zato što je mama bila besna, a on nije mogao da je obuzda. Trebalo je malo više vremena i pogrdnih reči i rečenica kako bi se prvobitni šok malo stišao i kako bi konačno prišli fazi prihvatanja činjenica kao takvih u kojoj sam iznela skraćenu verziju događaja koji su prethodili mom „sramotnom činu skrnavljenja svete tajne braka". Da. To je bio jedan od opisa koji sam uspela da zapamtim. Sve zajedno, dovelo me do zaključka da je odluka da odem Danteu i više nego ispravna, a odluka da se venčamo na taj način još ispravnija. I sve što sam trenutno želela je da se sklupčam u njegovom naručju. Ipak, razumem pometnju koju sam upravo napravila i da sam dužna da to koliko god mogu ispeglam.

-„Mama, razumem tvoj bes i razočarenje, ali ovo je moj život i svesno sam donela odluke. Neću se truditi da objašnjavam ništa reći ću samo da sam sa Danteom pronašla ono što sam celi život tražila i da sam srećna kao što nikada nisam bila i mislim da bi ti to trebalo biti dovoljno."

-„Kao roditelj moraš uvek da budeš dva koraka ispred kako bi sprečio patnju svoje dece. Životno iskustvo i godine mi dozvoljavaju da situaciju sagledam objektivno, a i dugoročno. Ta će sreća biti kratkog veka. Znaš li koliko i kakvih žena je njemu prošlo kroz ruke? Zaista misliš da bi se takav skrasio sa nekim običnim poput tebe? Nemoj se zavaravati njegovim prezimenom. Može ti ga oduzeti kad god poželi. Ima svu moć i novac koje ti nemaš. Bojim se da ćeš se vratiti slomljenog srca."

Koliko god da je sa njene tačke gledišta sve to tako izgledalo i koliko god ja poznavala i verovala Danteu toliko da ove tvrdnje nemaju utemeljenje opet je zabolelo. Opet je iskoristila priliku da me podseti da sam nedostojna. Oči su mi već bile puna suza ali sam pokušavala da ih progutam.

-„Ne poznaješ ga, ne možeš da sudiš o čoveku po njegovom zanimanju, naslovima u novinama i da generalizuješ. Uostalom, on se odavno povukao iz tog života..."