Nesporazum II

VIII POGLAVLJE

Daria

Imala sam bezbroj ideja oko uređenja book cafe-a kojii mi je Dante darovao. Već narednog dana sam se bacila na posao i istraživala o uređenju, čak i materijalima koji se uklapaju u koncept kakav sam zamislila. Uradila sam pravi domaći zadatak. Bilo bi mnogo lakše da sam nazvala Beti u pomoć, ali mi se nije dalo. Osim izostanka pomoći, pogodila me je i činjenica da joj se nisam ni pohvalila ovako nečim velikim što je bio prvi put otkako se poznajemo. Uvek smo se zajedno radovale uspesima i zajedno tugovale, čak i za male neuspehe. Bolelo je to što ovog puta nisam sa njom podelila, ali nisam znala kako da se ponašam. Mali vrag u meni nije mi dozvoljavao da samo pređem preko naše čarke i koliko god da je na rastanku izgledalo da smo je rešili ni ona mene nije kontakirala. Ta me je spoznaja udarila u trbuh i pokvarila ushićenje koje me je pratilo od momenta kada mi je Dante saopštio planove.

Ona bi znala i razumela koliko je ovo važno za mene i koliko mi znači. Ona bi se radovala zajedno sa mnom. Pa, barem verujem da bi, verovala sam i da se radovala mom pronalasku čoveka koji mi je pružio sve ono što mi je bilo potrebno, ali izgleda da nije to videla istim očima. Razočarenje mi je sve više raslo. Povređenost takođe. Nemam sa kime ni da podelim svoju radost. Kada bih nazvala majku ili sestru ni jedna ne bi razumela važnost ovoga niti moje oduševljenje. Ne bi smatrali nečim bitnim. A pored toga, majka je verovatno još uvek i ljuta zbog mog iznenadnog venčanja, nismo se rastali baš u najlepšim okolnostima. Videla sam razočarenje u njenim očima zbog mojih postupaka, ali ako sam kriva zato što sam prvi put u životu donela odluku da živim svoj život i stavim sebe na prvo mesto, onda neka kazna bude to da dalje idem sama.

Kao da sam mislima prizvala, što i nije nemoguće, telefon mi je zazvonio. Bila je to moja majka. Udahnula sam duboko i spremila na novu paljbu.

-„Hej, mama", javila sam se veselim tonom.

-„Daria? Jesi li još uvek u Španiji?"

-„Naravno da jesam, zašto? Jes li se nešto dogodilo?" na trenutak sam se zabrinula.

-„Da li bi trebalo nešto da se dogodi da bi se ti setila svoje porodice?". O, da sve je u redu idemo iz početka.

-„Da li ste svi dobro? Sve je u redu?"

-„Pa koliko god dobro može da se bude kada saznaš da ti se kćer udala kao da nema nigde nikog svog. .."

-„Mama, molim te, nećemo opet o tome...objasnila sam ti već, da mi samo nismo hteli da pravimo nikakvu frku oko toga. Pri tom, da nisam to napravila sada bi mi popovala kako živim sa čovekom sa kojim nisam u braku...ti uvek nađeš neki razlog da me kritikuješ"

-„Pa, prvo i osnovno je upravo to da živiš sa tim čovekom. Negde u šumi odsečena od sveta. To ne može ni dobro ni zdravo."

-„Nisam odsečena od sveta! I ovde imam prijatelje, i ovde žive ljudi, znaš i mogu da izađem gde god hoću kada god hoću i čak je i lepše nego u Londonu. Uostalom biće prilike da dođeš i uveriš se i sama. Mi samo želimo svoju privatnost da zadržimo za sebe. Inače imam svu slobodu ovog sveta, Dante me ni u čemu ne ograničava niti sputava. Naprotiv, imam njegovu punu podršku za šta god. Čak šta više, upravo radim na svom sopstvenom book cafe-u koji je odlučio da napravi za mene u svojoj vili. Zaista sam srećna i trebalo bi da se raduješ zbog mene", zaključila sam tužnim tonom.

-„Oh, naivna moja kćeri. Samo te je još više vezao za sebe, da bude siguran da nećeš otići. Da verujem da je tako kako kažeš bila bih srećna zbog tebe. Ali on nije čovek koji će ti olakšati život. Da, sada si srećna ali šta će biti kasnije? On samo hrani svoju opsesiju prema tebi. Izolovao se na tom ostrvu ili gde god da je i izgubio sponu sa realnim svetom. Nisam sigurna da tako oštećen muškarac može da voli. Razumeš šta hoću da ti kažem? Možda to tebi zvuči brutalno, ali da ste u relanom svetu i da je on...pa moram reći normalan, misliš da bi se između tebe i žene kakvu je imao odlučio za tebe?" Suze su mi se već skupljale u očima i gutala sam knedle kako bih mogla ovaj razgovor da završim bez da pokažem bilo kakvu slabost. Moram biti odlučna kako bih i nju ubedila.