Nesporazum II

XV POGLAVLJE

Daria

Bilo je zaista još samo malo. Morali smo da preguramo makar ovaj ručak kako bi se mama umirila, nadam se i prestala da vrši pritisak na mene. Već su bili u uredu sa Ričardom kada samo se Dante i ja pridružili. Zagrlila sam jednog pa drugog. A potom se okrenula i pokazala ka Danteu.

-„Pa, zvanično, mama, tata, ovo je Dante Dale, moj suprug!" Dante je najljubaznije moguće prišao i izvukao svu svoju artiljeriju manira i ljubaznosti da sam i ja ostala zatečena, dok se Ričarad trudio da suspregne osmeh.

-„Da mi je neko pre 20 godina rekao da će onaj dečko ovako da se klanja pred taštom ne bih verovaro", došapnuo mi je, što je imene nagnalo na osmeh.

-„Gosopođo Hill, zadovoljstvo mi je", Dante se nagnuo i poljubio ruku mojoj majci. A potom se rukovao sa ocem. Da je moj otac kao što je i većina verovatno bi imao neki zaštitički poriv prema svojoj ćerci kako to obično biva sa zetom, ali nije. Njemu je možda čak i više zasmetalo što je mami poljubio ruku nego što je mene „odveo". Ali naučila sam sa godinama da živim sa tim. Pomirila sa tom činjenicom i prilagodila se. Nisam imala drugog izbora. Na kraju krajeva zahvalna sam jer je moglo biti i mnogo mnogo gore. Ovako biram da budem srećno dete čiji tata toliko voli mamu.

-„Oh, nema potrebe za tom zvaničnošću. Pa na kraju krajeva sada smo porodica, zar ne?" Mama se topila pod njegovim šarmom. Pa bar je tako delovalo. Sa njom nikada niste bili sigurni. Umela je da jako dobro odlgumi ljubaznost ako situacija tako nalaže. A sada je nalagala. Dante se samo osmehnuo.

-„Pa hoćemo li onda krenuti da se ne zadržavamo ovde?" želela sam da se sve ovo što pre žavrši, a da bi se to desilo moraće da počne zar ne? „Ričarde, ideš sa nama." To je bila izjava, ne pitanje. Ričard se ljubazno nasmešio i klimnuo glavom.

I taman kada smo se hteli uputiti ka vratima ista su tresnula kao da su kucanje i brava precenjena stvar na šta smo svi refleksno odregovali trzajem. Ah, pa gospođa majka. Ne ide bez svekrve jel da? Dante se istog momenta stuštio. Bilo je na njegovom licu nečeg višeg od standardnog besa odmah sam to videla. Gospođa Mari, međutim, izgleda da nikoga od nas nije videla. Obratila se direktno Danteu.

-„Šta ti znači ono predstavljanje javnosti svoje supruge? I dalje misliš da ostaviš taj...brak na životu?"

Ok, ovo je u najmanju ruku bilo neprijatno. Naročito pred mojim roditeljima. Inače bih rado postavila gospođu na svoje mesto. Čula bi me ona.

Danteu se napetost sve više ocrtavala na licu. Oči su mu svetlele od besa, obrve spustile da je bio tmuran gore od oblaka napolju, a mišić na čeljusti mu se trzao. Videlo se da se jedva suzdržava. I bojala sam se eskalacije ovog upada. Kao da nije već bilo dovoljno napeto i neprijatno moja je majka imala potrebu da doda ulje na vatru svojim komentarom. Ispod glasa doduše, ali opet u sobi u kojoj se tišina trenutno može rezati nožem sasvim dovoljno.

-„Kakva porodica...ako je majka ovakva..."

Zatvorila sam oči brojeći do deset i čekajući povratnu reakciju, čudeći se da je izostala pa sam pogledala prema gospođi Mari ali ona se nije ni trgnula. Ova žena definitno nije od krvi i mesa. Ponekad se pitam da li da joj zavidim na toj neprobojnosti.

Dante je međutim, samo na tren sklonio pogled sa majčinog lica i dalje namršten, ali se prislio na jedva primetan osmeh koji je uputio mojoj majci.

-„Nadam se da sam konačno pronašao bolju...mama!" da bi se iste sekunde vratio u pretodni mrgodan mod i bes usmeren na lice svoje majke.

Ovo je već bila ozbiljna provokacija i očigledno postoji nešto više od onoga što mi je poznato. Pogledala sam ka Ričardu koji je samo slegnuo ramenima takođe zbunjen.