Nesporazum II

XIII POGLAVLJE

Dante

Bili smo ispred Ričardove firme tačno u 09h. Sat vremena ranije od zakazane konferencije. Nisam želeo dodatnu tremu , ali mi je bilo potrebno vreme i da se adaptiram okolini. Lešinari su već kružili okolo i sreća da je zgrada imala zadnji ulaz kojeg se nisu setili inače bih ponovo promislio da li bih se popeo da dovršim ovo ili bih se vratio. Ova jurnjava za ljudima po ulici bez trunke poštovanja privatnosti me je oduvek užasavala.

Ričard nas je dočekao i sam pod tremom. Ipak, trudio se da izgleda čvrsto i odlučno dok mi se pogledom izvinjavao iako sam bio siguran da ništa od ovoga nije njegova krivica. Kasnije ću mu to morati i predočiti, sada nemam snage za razgovor. Moraću da se usredsredim na ono što me čeka. Krivca ćemo svakako naći i ja ću ga lično izvesti pred njih.

Svakako očekujem da mi Tomas pribavi potreban dokaz. Kada sam malo promislio hladne glave, dao sam mu instrukciju da pronađe novinara sa kojim sam razgovarao i koji mi je dao Dariino ime i pokaže mu sliku Beti kako bi potvrdio da je to žena sa kojom se sreo i koja mu se tako predstavila. Ili da iskopa broj telefona sa kojeg je dobio poziv ukoliko se nisu sreli lično. Novinar je bio van grada, ali ne sumnjam da neće propustiti današnji šou, a to je prilika da ga Tomas nahvata i sazna potrebno.

Dok su Daria i Ričard iskoristili priliku da pogledaju neke od sitnica vezane za posao ostao sam sam u uredu pokušavajući da se pripremim za ovo. Danima sam sebe hrabrio i ubeđivao da ja to mogu. Ali kako se vreme približava dlanovi mi se znoje, soba postaje premalena, a kravata me sve više steže. Usredsredio sam se na disanje i polako se vraćao u normalu. I taman kad mi je pošlo za rukom neko je pokucao i na vratima se pojavio Tomas.

-„Mogu li?"

-„Naravno, izvoli. Jesi li uspeo da ga pronađeš?"

-„Kao što smo i očekivali, pojavio se ovde i odmah sam ga pritisnuo."

-„Iiii?" postajao sam sve nestrpljiviji, ali Tomas mi nije delovao ni malo zadovoljan što me je plašilo.

-„Pokazao sam mu sliku te devojke, Beti. To nije bila ona." Našao sam se još više zbunjen jer sada već zaista ne mogu da predvidim kakav će epilog sve ovo imati.

-„Dante..." počeo je oprezno što me je samo još više raspirivalo. Ako mi bude rekao da je ponovo ukazao na Dariu slomiću nešto. „To je bila tvoja majka", izgovorio je oprezo.

Moja šta? Moja majka? U prvom momentu mi je samo laknulo kada nije ponovio Dariino ime, nesvestan činjenice koju mi je upravo saopštio. Tek me naknadno stigao šok. Imao sam osećaj da se zemlja ispred mene razdvaja i potražio sam fotelju da sednem. Tomas je pritrčao, ali sam odmahnuo rukom, a onda mu dao znak da nastavi sa pričom.

-„Žao mi je. Kada je potrvdio da to nije Beti, tražio sam da mi opiše ženu sa kojom je razgovarao. Već kada je pomenuo godine bilo mi je sumnjivo ali sam ga pustio do kraja. Opis me je neverovatno podsetio na g-đu Meri i pokazao sam mu njenu sliku. Odmah je potvrdio da je to bila ona. Dala mu je ne samo informaciju već i 5000funti da do tebe doturi informaciju da je razgovarao sa Dariom Hill. Dakle, da ti nisi našao njega on bi tebe svakako jer je uzeo novac da to doturi do tebe."

Želudac mi se okretao i grčio. Mučnina, tremor, puls sve se sastavilo. Imao sam osećaj da ću se onesvestiti. Poslednjim atomima snage sam mu se obratio.

-„Hvala ti, naravno ovo će ostati između nas." Klimnuo je glavom kao da se to podrazumeva. „Reci Darii da dolazim za 10 minuta." Bacio sam pogled na sat i video da je 09:45h, zaputio sam se u kupatilo i počeo da se umivam hladnom vodom i masiram vrat. Sve se oko mene okretalo. Moja me je majka dovela u ovo stanje.

***

Daria

Pogledala sam na sat, tačno 10:00h, a Dantea nema ni vidiku. Tomas je rekao da će doći za deset minuta, a otada je prošlo petnaest i njega nema. Da li da odem po njega? Trebalo mu je vreme nasamo zato sam ga i ostavila, ali sada već počinjem da brinem. Uostalom nije u njegovoj prirodi da kasni. Novinari su pokušali da dođu do Ričarda i mene, ali smo uspeli da ostanemo distancirani. Njihovo interesovanje za mene temelji se na činjneici da sam potpisana kao urednik Danteove knjige. Nemaju drugih informacija. Ričard je počeo da smiruje uskomešanost koja se pravila jer je bilo več 10:05h. Dante se nije pojavio.

-„Gospodo, molim vas, samo još malo strpljenja, gospodin Dale će nam se ubrzo pridružiti i dobićete odgovore na sva vaša pitanja", Ričard je kupovao vreme. Ričard i ja smo sedeli u prvom redu naravno, do njega je sedela Danteova majka. Gospođu sam prvi put videla, ali sam je prepoznala odmah sa slika i iz Danteove priče. Sedela je ogrnuta bundicom sa naočarama za sunce toliko velikim kao da je na Karibima u sred podneva! I naravno gledala sve sa visine. Mene naročito. Bilo joj je ispod časti da me udostoji i pozdrava. Iako me je Ričard najljubaznije predstavio sa iskrenim zadovoljstvom kao Danteovu suprugu njena jedina rekacija je bila pogled iskosa i komentar: „Videćemo još koliko dugo!" Pametom dosta. Dalje od gospođe!

To je bilo to. Više nisam mogla da čekam ni sekundu, izašla sam iz sale i krenula ka uredu da pronađem Dantea. Tada sam ga ugledala kako silazi niz stepenice, lagano korakom teškim kao olovo. Bio je toliko namrgođen, iz očiju mu je sevala vatra. I to doslovno jer su bile i crvene i otečene. Prišla sam najsmirenije moguće i poravila mu kravatu.

-„Zabrinula sam se što kasniš. Jesi li dobro? Ako misliš da nećeš moći možemo smisliti dobar izgovor i otkazati..." odmahnuo je glavom, pogledom usredsređen na vrata sale pune novinara. Odjednom me je uhvatio za ruku i odlučno i užurbano poveo ka vratima.

-„Nema više izgovora. Vreme je da se neke stvari iščupaju iz korena!"