Nesporazum II

XI POGLAVLJE

Dante

Iskreni šok je proleteo njenim licem. Skočila je ispred mene crvena od besa.

-„Moliiim?? Šta je rekao?"

Podigao sam se da svoje pune visine držeći stav ne dozvoljavajući sebi da me pokoleba ništa. Ova će igra sada i ovde prestati.

-„Daria Hill...a ja ne poznajem ni jednu drugu do tebe sa tim imenom. I gle slučajnosti, samo ste ti i Ričard znali...čudno kako se sve uklapa zar ne? Dobro i Beti, ali to je posebna tema izdaje."

-„Dante, ne misliš valjda ozbiljno da sam mogla tako nešto da uradim? Zašto bih? Sa kojim ciljem? Da napravim ovaj razdor među nama? Zašto bih to učinila kada me ovo sve pogađa koliko i tebe ako ne i više?"

-„Vidiš i ja sam vrteo ta pitanja po glavi celu noć, ali sada mi je ovaj tvoj predlog otvorio oči. Očigledno nisi mogla da me napustiš, a ni da prihvatiš ovakav način života kakav ja vodim i ovo je bio idealan plan da me baciš među vukove i vratiš u London. Dobro, bar si mislila da će tako biti, jer od toga, odmah ću ti reći, nema ništa!"

-„Ne budi lud, molim te! Ovo mi mesto prija više nego tebi, ni u ludilu se ne bih vratila u London sve dok imam izbora. A moj izbor je očigledan!" pokazala je rukama oko sebe, a onda uperila prst u mene. „I ako toga nisi svestan sam onda smo u velikom problemu jer ja ne znam više ni jedan način na koji bih ti mogla pokazati koliko te volim i koliko mi je stalo do tebe! Niti sa većom snagom. Ako je jedna reč bilo čija dovoljna da u to posumnjaš onda je sav moj trud uzaludan. Kada smo pošli ovim putem, Dante, znali smo da će biti teško. Znali smo i da neće svaki dan biti jednako lep, da će biti uspona i padova, ali smo obećali jedno drugom da ćemo se držati zajedno! Ja tebe držim za ruku dok visiš sa litice ne bih li te vratila, a ti si dozvolio drugima prvom prilikom da mene gurnu u provaliju."

Ostao sam zatečen i bez reči. Obrisala je rukama suze besno odmahujući glavom,

„Ne znam ko stoji iza ove podvale, ali saznaću pre ili kasnije! Do tada imaš vremena da sedneš i razmisliš na koji način ćemo ovo rešiti." Zaobišla me je i krenula ka kuhinji. Negde na polovini puta se okrenula i nadmeno mi dobacila.

-„O, da.... ja sam sada Daria Dale, ne Hill, trebalo je i to da kažeš tom novinarčiću!"

Stajao sam okrenut leđima sa rukama u džepovima, samo zatvorivši oči na tu njenu izjavu. Probola me je njom. Namerno je htela da me podseti na to. Ipak, u celoj situaciji neka sam proklet ako mi osmeh nije zatitao na usnama jer sam se osetio ponosim što je i sama to tako ponosno izgovorila. I prskosno! Pa, da definitivno si Dale, pomislio sam.

A onda sam se vratio u prethodni tok razgovora. Ono što je rekla takođe je imalo smisla. Zašto ne bi i priznala na kraju ako je raskrinkana? Da li je moguće da neko stoji iza svega ovoga? Logične činjenice su mi nagurane pod nos i ja sam ih kao takve prihvatio. Ali šta ako je to i bio cilj? I Daria je u pravu. Neko se u tom slučaju igra sa nama oboma! Ali ko? Jesam li ja na prvu poverovao nekom tamo novinaru. Zar nije mogao biti plaćen da kaže to ime? Kako se toga nisam setio! Daria ne bi svesno rizikovala toliko, znala je da će ovo napraviti razdor među nama ako saznam a isto tako je zanla i da ću pre ili kasnije saznati. Ričard ne bi imao nikakvog cilja. Dariu je prihvatio kao svoju kćer, i bio je oduševljen činjenicom da smo zajedno. Takođe, nije čovek koji se vodi profitom i da bi ovo uradio zbog toga. A sve i da jeste ne bi krivicu svalio na Dariu. Ne, to ne može biti ni on. I ostaje nam samo još jedna osoba. Beti. Zar nije ona bila ta koja je i javila prva Darii? Naravno, da bi skinula sa sebe trag. Definitivno je to bila ona. Bila je besna. Ljudi u besu svašta učine. Ja sam živi primer.

Neću moći sada da izađem ispred Darie sa tim. Potrebno je vreme da se smiri. Moraću najpre da popravim stvari koje sam upravo zeznuo. Uostalom, samo bi došli u novi konflikt jer ona neće prihvatiti mogućnost da bi Beti mogla da uradi tako nešto. Zadržaću to za sebe i sam naći način da to rešim sa Beti.

Požurio sam da pronađem Dariu dok su stvari još sveže da se nekako iskupim. Ako uopšte ima opravdanja. Zatekao sam je u kuhinji kako sprema doručak. Bes joj je isijavao iz svakog pokreta dok je sekla salatu nožem. Prišao sam oprezno. Nije da sam se bojao da bi me mogla izbosti, mada nije da nisam i zaslužio. Uhvatio sam je s' leđa za nadlaktice da se zaustavi, a onda se polako ceo prislonio na nju i privio je u zagrljaj. Stajala je nepomično par sekundi, a onda odustala. Okrenula se ka meni naslonila mi glavu na grudi i počela da jeca. Zagrlio sam je još čvršće i proklinjao sebe što sam je doveo u ovo stanje.

-„Oprosti..." tiho sam joj rekao. „Znam da nije opravdanje, ali situacija me je izbacila iz koloseka i bes zaslepeo kao i obično. Nisam razmišljao trezveno." Podigla je glavu i pogledla me uplakana. Palčevima sam joj brisao suze.

-„Razumem te i ne mogu da kažem da možda ne bih odreagovala isto da sam se našla u tvojoj koži, ali me boli to što sam mislila sa smo negde odmakli Dante. Mislila sam da si počeo da veruješ, a sada vidim da smo na početku. Znam da to nije tako lako ni da ne ide preko noći ali sam se trudila i žao mi je što je bilo uzalud. A, ova je tek prva prepreka na koju smo naišli, hoće li svaki put biti ovako?"

-„Neće, obećavam ti. Da ti nisam verovao ne bih te učinio svojom ženom. Daria, ja nisam ni jednog trenutka posumnjao u tovju ljubav ni privrženost, poverovao sam da te je dovela do toga da mi ovo uradiš. Da si mislila da će to biti dobro za mene. Nisam sumnjao da su ti namere drugačije. Ali u pravu si, nisam uopšte trebao da verujem ni da tražim razloge. Očigledno mi je neko namerno natuknuo činjice pred oči koristeći moje stanje da postigne svoj cilj. Sada već trezveno mogu da razmislim."

-„Imaš li ideju ko bi to mogao da bude?"

Nije bio trenutak da pomenem Beti, još uvek je uzrujana. Uostalom sam ću to rešiti. Odmahnuo sam glavom gledajući u stranu.

-„Ne, ali pozabaviću se time, nemoj se sada i time opterećivati."

-„Naravno da ću se opterećivati! Zažaliće dan kada se rodio ko god da se usudio da me ovako kompromituje!"

Morao sam da se nasmejem. Njena me borbenost uvek bacala na kolena.

-„Mnogo sam se loše poneo prema tebi, ne mogu to da oprostim sebi."

-„U redu je, rekla sam ti da razumem, uostalom nisi uradio ništa strašno samo si me odbacio", rekla je zajedljivo.

-„Svaka druga bi se nakon onoga već pakovala...a ti stojiš ovde i režeš krastavac za salatu...samo se pitam...kako je moguće da si još uvek tu?"

-„Prvi slobodan let je tek večeras, samo mi se nije sedelo na aerodromu..." rekla je nehajno namerno me provocirajući. Morao sam da se nasmejem.

-„Zaslužio sam to, pošteno..."

Oboje smo se nasmejali a onda se na tren uozbiljila i pogledala me u oči.

-„Ti si zaista lud čovek Dante Dali ako misliš da ću ostaviti u oluji čoveka koji mi je pokonio Sunce!" a potom se okrenula i nastavila da sprema doručak.

I jesam, zaista sam lud. Lud sam za njom i to je jedna ludost koju ću od sada na dalje hraniti!